Tip: Drveće i žbunje

Biljna vrsta latinskog naziva Rhus typhina ili jednostavnije ruj nekada je na našim prostorima bila uobičajena, a danas je prava retkost. Sećate se kada su bake bojile vunu i za to koristile prirodnu boju? Često su kod odabira boja koristile upravo naziv - rujevina.

Ovo dlakavo stablo, sa cvetovima koji podsećaju na pliš, zove se još i kiseli ruj i potiče iz Severne Amerike. Spada u grupu ukrasnog drveća i zbog toga se često sreće u drvoredima i parkovima. Zbog svoje dekorativnosti poželjan je u dvorištima, jer je preko cele godine koloritan, a kada imate nekoliko stabala, daje odlicnu hladovinu.

Narasta do desetak metara, ali se kod nas češće sreću primerci do pet metara. Intenzivnog je rasta, pa se može oblikovati kao drvo ili se izdanci koji izbijaju oko drveta ne seku i tada se dobija žbun. Razlog tome je što cele godine u širokom krugu oko biljke, čak i do 10 metara, izbijaju izdanci. Ako već imate ruj, u proleće ga treba orezati.

Listovi su mu tamno-zelene boje i podsećaju na list bagrema. U jesen, listovi su narandžasti, a pred zimu dobijaju jarko crvenu boju. Tada je drvo najdekorativnije. Ruj cveta tokom i krajem leta. Krase ga tamno crveni cvetovi, koji ostaju i preko zime, boje karmina. Cvet je dužine je oko 15-20 centimetara i u obliku klipa je. Semenke su smeštene duž klipa i obavijene su crvenim dlačicama, koje podsećaju na somot.
Koren ruja je plitak i lako se širi po površini oko same biljke. Invazivna je vrsta i bije ga loš glas da se izuzetno lako razmnožava, pa i da je `neukrotiv`, odnosno da ga je teško iskoreniti kada ga više ne želimo u dvorištu. Kiseli ruj se razmnožava iz mladica koje niču ispod matičnog stabla. Mnogi uzgajaju ruj iz semena, ili iz izdanaka, koji se presađuju u novembru.

Ruj brzo raste, i do 30 centimetara mesečno. Može da opstane oko 30 godina, a nakon toga stagnira i propada.

Drvo podjednako dobro podnosi i sunce i hladovinu, odlično podnosi sušu, a uspeva čak i na kamenitom i krečnjačkom tlu.