ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002/14.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Hobo / Zoran Ćirić
Tvrda ljubav / Zoran Ćirić
Zaustavno vreme / Zoran Ćirić

Cena je za komplet.

Beograd / Zrenjanin 2002. / 2006. / 2014.
257 + 231 + 238 strana.
Knjige su kao nove.




HOBO

„U pseudoholivudskom maniru sage o „tvrdim` momcima nišvilskog „podzemlja`, a na način petparačkih priča, upravo strukturom istoimenog filma, Zoran Ćirić u romanu Hobo pripoveda o putovanju svoga junaka i naratora, nišvilskog di-džeja Hoboa, kroz surovu svakodnevicu mafijaškog sveta ucena, podvođenja, cikličnih međusobnih obračuna i ubistava. Sistem koji funkcioniše u romanu, građen po uzoru na društveni makrosistem, jeste infantilno projektovani poredak koga samo gola sila i korupcija odvaja od potpunog haosa i besmisla. Čak i glavni junak romana, Hobo, i pored svoje lirske i crnohumorne percepcije sveta, svog refleksivnog mekog srca u grudima tvrdog momka, ne uspeva da se etički uzdigne.`

Nenad Šaponja, Politika



TVRDA LJUBAV

...napokon je pred nama Tvrda ljubav, krovni naziv za sedamnaest „post-starinskih“ priča, za novi nastavak jedne osebujne pripovedačke sage, one koju ćete – voleli je ili ne – teško pomešati sa bilo kojom drugom koja se ispisuje na srpskom i okolnim jezicima. Ako neko od Tvrde ljubavi bude očekivao nekakav znatniji poetički, tematski ili tome srodni prevrat, svakako će ostati razočaran: Ćirić se nije bitnije odmakao od svojih starih opsesija i od demona koji ga proganjaju – a on ih isteruje kroz pisanje, što možda nije uvek lekovito, ali prija, barem čitaocu… – niti je izgleda nameran da počne da stari i kilavi na neki od načina na koje pisci obično ovde stare; a ovo mahom znači da počnu da pate od grotesknih mesijanskih ideja, ili nešto još grđe. Umesto svega toga, Tvrda ljubav je zbirka koju se, ugrubo, da podeliti na dva dela; u za nijansu manjem, ali i boljem delu priča, Ćirićevog naratora (dosledno neimenovanog; Magični za to vreme luta ko zna gde, možda po El Pasu – uh, ne daj Bože da nam opiše svoje impresije iz prerije!) zatičemo u onom njegovom najboljem elementu: iznova se pred nama pojavljuje onaj nagorkasti, potmulo duhoviti rezoner u permanentnoj krizi srednjih godina (i večitog puberteta istovremeno, što je tako karakteristično za „duh epohe“, i zbunjene muškosti u njemu), pred, tokom ili nakon raspada neke od možda više strašnih nego „smešnih ljubavi“. Ćirićev intimizam u paničnom bekstvu od sentimentalnosti po običaju je prožet erotskim nabojem koliko i jednom vrstom na neobičan način razvijene psihološke opservativnosti kakva „u nas“ nije česta, pa ju je otuda lakše potceniti nego razumeti.

Teofil Pančić


ZAUSTAVNO VREME

Autor svoje novo delo ukratko opisuje kao „roman o strahotama fudbala i divoti ratovanja“.

„...U stilu privatnog detektiva iz bogartovske ere, Aleksa vadi iz unutrašnjeg džepa sakoa maleni, meko ukoričeni notes u koji beleži svoja visoko stručna i visoko lična zapažanja, kao i uputstva za poboljšanje igre nerazumljivo raspoloženog FK „Jedinstva`.
„Nismo otvorili utakmicu po planu`, mrmljajući sebi u bradu kako bi što manje pomišljao na prisilno Trkijevo prisustvo, tumači tajne koje od trenerstva čine nešto više od zanata sa diplomom neke od večernjih škola za telesnu kulturu. „A nismo je ni zatvorili. Lopta samo zviždi pored našeg gola. Moramo brzo da se prestrojimo u `konkord` formaciju.`
Širokim potezima crta izlomljene linije u izlomljenim pravcima; olovka škripavo kruži po izbrazdanom papiru - kao da uklesava svete simbole u stiropor.
„Znači`, obraća se svim još neizabranim, budućim svecima, „pravimo romb na sredini. Pa se on transformiše u trouglove na bokovima i tako strelovito stižemo u njihov peterac i oslobađamo prut-liniju za direktni šut.`
Podiže glavu da overi da li ga novi sveci razumeju bolje od starih i mrzovoljnih anđela.
„Može `špicara`, ali mora da ima malo efea. `Puna` je zahvalan udarac, ali samo ako legne kako treba.`