Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-379-0290-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Turnije, Mišel, 1924-2016 = Tournier, Michel, 1924-2016
Naslov Gašpar, Melhior i Valtasar / Mišel Turnije ; prevela Ivanka Pavlović ; predgovor Radivoje Konstantinović
Jedinstveni naslov Gaspard, Melchior et Balthazar. srpski jezik
Ostali naslovi Gašpar Melhior i Valtasar
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1991
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1991 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis XVII, 222 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Marković Pavlović, Ivanka, 1925-2010 (prevodilac)
Marković Pavlović, Ivanka, 1925-2010 (prevodilac)
Konstantinović, Radivoje, 1934- (autor dodatnog teksta)
Konstantinović, Radivoje, 1934- (autor dodatnog teksta)
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂknj. ǂ555. ǂkolo ǂ84
(karton)
Napomene Prevod dela: Gaspard, Melchior & Balthazar / Michel Tournier
Tiraž 3.000
Mišel Turnije ili povratak priči: str. VII-XVII
Str. 221-222: Beleška o piscu / R. [Radivoje] K. [Konstantinović].
Predmetne odrednice Turnije, Mišel, 1924-2016 -- `Gašpar, Melhior i Valtasar`
Nekontrolisane predmetne odrednice francuska književnost / romani
ǂla ǂlittérature française / ǂle ǂroman

U svom romanu Turnije se bavi pričom o Sveta tri kralja, opisujući na klasičan način život ta tri kralja pre odlaska u Vitlejem. Najzanimljivije je to što Turnije dodaje svojoj priči i četvrtoga kralja, što njegov roman čini izuzetno zanimljivim i, mogli bismo čak reći, atraktivnim.
Gašpar, Melkior i Valtasar je hrišćanski roman. Štaviše, on u izvesnom smislu predstavlja pravu apoteozu hrišćanstva, ali nije samo to. To je takođe roman o sazrevanju. Od četvorice monarha samo je Valtasar u zrelim godinama – za ostalu trojicu putovanje znači učenje.

Mišel Turnije (Pariz 19. decembar 1924 – Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) .
Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L`heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije.
Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d`Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program.
Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini.
Odabrani radovi
Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) – Grand Prix du roman de l`Académie française
Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre)
Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine.
Les Météores (Blizanci, 1975)
Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977)
Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977)
Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978)
Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980)
Le Vol du vampire (1981)
Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983)
La Goutte d`or ( Zlatna kapljica, 1986)
Petites Proses (1986)
Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989)
La Couleuvrine (1994)
Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994)
Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996)
Časopis ektime (2002)

MG55 (L)