Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PRAŠKI BEGUNAC - Miloš Nikolin Godina 2015. Povez Broš Format 13x20 Strana 169
Roman ”Praški begunac” 2015. donosi žanrovsko izmeštanje. U isto vreme ovo je pikarski roman, ali i roman sazrevanja, svojevrsni „buildings roman“ dvadeset prvog veka. Praški begunac uistinu beži kroz ovu knjigu, kreće se na talasu sopstvene mentalne bure u potrazi za prisnošću ljubavnog pribežišta. Upravo poput junaka Gogoljeve “Beleške jednog ludaka” i ovaj lucidni junak Nikolinovog romana pripoveda sagu o nestajanju u raljama savremenog sveta. Satira, fini humor i ironija grade čitav jedan vokabular nijansiranja literarnog štiva koje je nadasve atipično.

Roman „Praški begunac“ kao svedočanstvo nesvakidašnjeg egzistencijalnog brodoloma, jeste prilog istoriji spasenja. Petar V. Arbtutina smatra da je Miloš Nikolin pisac koji želi da ode dalje od priče, da nadiđe jednostavnu aksiologiju stvarnosti i da uđe duboko iza pojma. Ne iza njegove pojavnosti, već u dubinu postojanja i otkrivanja smisla. Zato su pretpostavke njegovog intelektualnog interesovanja i pisanja romana utemeljene na posledičnom nizu dešavanja u društvu spektakla i civilizaciji katastrofe – u dva dominantna aspekta koji oblikuju savremeni život. Prema mišljenju Jelene Marinkov, literarni prosedei Miloša Nikolina bave se aktuelnim temama u krajnje neodređenom miljeu, što je njegov redovan autorski postupak. Takođe, njegovo pisanje obeležavaju deskripcija i monolog kao pretežno stilsko sredstvo kojim u potpunosti dočarava svet jednosmerne komunikacije, prijatna apstrakcija rečenice, koja finalizuje njen hladni misaoni kolorit, dizajnirajući pri tom jedan kataloško-digitalni pogled na svet, čije je dominantno ishodište socijalna dijagnoza savremenog trenutka.
Originalna, opsesivna, duhovita potraga za ljubavlju i smislom života `žalosnih šetaca kroz vreme`. Glavni junak, `pesnik tastature`, kroz zgode i nezgode placa visoku cenu za neprilagodljivost surovom svetu današnjice. U globalnom planetarnom totalitarizmu, on se do kraja ipak ne odrice poezije i ne prigrljuje prozu života u kojem se još jedino književnost povremeno zalaže za ideale vrednije od materijalnog izobilja...
Elastin, farmerke, kosmicke sonde, Armanijev sako boje zgrušane krvi, tajne ranjenog srca, mocno opticko oko iz orbite, žongler koji se poigrava recima lakšim od helijumske lopte...