ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977 / 1978 / 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

42700-1) OMAME 1 -3 , Aleksandar Vučo , Prosveta Beograd 1977 / 1978 / 1980 , 3 knjige OMAME , I tako dalje OMAME ; Kraj OMAME ,
OMAME
Nova knjiga Aleksandra Vuča, Omame, predstavlja izuzetnu zanimljivost u njegovom književnom opusu. To je knjiga sećanja, i to sećanja uglavnom vezanih za rano detinjstvo i mladost. Ni roman u školskom smislu te reči, ni svedočanstvo, Omame nam predstavljaju neku vrstu retrospekcije u kojoj se neprestano ukrštaju podaci iz života s poetskom pretpostavkom o tom bivšem i proteklom životu. Knjiga neobična, nemirna i setna, istinita i nestvarna u isti mah, zanimljiva i kao svedočanstvo o piscu, i o jednom toku i trenutku našeg književnog života.

I TAKO, DALjE OMAME

U ovom, drugom delu romana Omame dosledno se nastavlja ono što je autor započeo u prvoj knjizi. I dalje se produbljuje oblikovanje - da tako kažemo - duhovne biografije i životne avanture ovog pisca. Srećemo se sa događajima iz decenija pre drugog svetskog rata koji su situirani u tkivo ove proze — poeme, ovog poetičnog svedočanstva o sebi, naraštaju, nadrealističkoj avanturi i nadrealističkoj angažovanosti, o ljubavi, o snu, o čežnji za nedosežnim, ali za onim realijama ka kojima je težila nadrealistička mladost, a i mladost generacija sazrelih u oči drugog svetskog rata uopšte.

Ovim nevelikim rukopisom Aleksandar Vučo završava ciklus svojih sećanja na mnoga zbivanja koja su obeležila naš vek.

Kao i u prvim dvema knjigama, autor se gotovo u potpunosti priklanja psihološkom mehanizmu „doživljavanja unazad`. To mu omogućava izvesnu neobaveznost kako u izboru pojedinosti koje književno „pamti`, tako i u načinu ukrštanja različitih vremenskih planova. Iako ima i sećanja na daleki početak našeg stoleća, koji se poklapa sa pripovedačevim ranim detinjstvom, sećanja u ovoj knjizi ipak se koncentrišu na događaje iz drugog svetskog rata, na opasno i gluvo vreme okupacije u Beogradu. Persona ove proze, koja se unekoliko može poistovetiti sa autorom, doživljava okupaciju kao vreme napetog a obezličenog trajanja u kojem sve odsudnije, i iz subjektivnih i iz objektivnih razloga, gubi mogućnost za pravu akciju. Ta akcija kao da pripada prevashodno mladima, njegovom sinu, na primer, koji joj prilaže i svoj život. Tako u okupaciji, za „ja` koje se seća, počinju i prve slutnje o starosti, koja je tada još daleko, ali koja je, u vreme kada nastaju ova sećanja i kada se završavaju, već uveliko tu.

Doživljavanju starosti Vučo će ovde posvetiti uistinu sugestivne stranice, realistične i humorne, i, upravo zato, potresne.
Ovaj roman je svojevrsna memoarska literatura, sa akcentima biografskog koji nikada ne prelaze kritični prag privatnog, sa jasno izraženom težnjom da se pronikne i u oskudnost i u obilje sopstvenih prohujalih godina i godina koje su istovremeno bile tako dramatične za jedan buran period naše društvene i naše književne istorije. Sve poznate odlike Vučovog postupka iz prvog dela ovog romana, kao uostalom i iz njegovih proznih radova uopšte, dolaze do izražaja u ovoj biografiji -prozi - poemi i značajno upotpunjuju stvaralački lik ovog izuzetnog književnog poslenika.

tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , zaštitni omot, ćirilica, 238 + 169 + 191 strana , posveta na predlistu treće knjige