ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Pre kupovine obavezno pgoledati uslove prodaje!
Koričena, u omotu. Očuvana.
Живорад Жика Лазић (Лугавчина, 28. децембар 1933 – Београд, 2009) био је српски и југословенски сценариста, новинар и књижевник. Аутор је сценарија неких од најпознатијих југословенских серија, као што су Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, али и серије Последња аудијенција из 2008. године.

Биографија
Образовање и рана каријера
Рођен је 28. децембра 1933. године у смедеревском селу Лугавчина, као син Влајка и Милице. Основну школу завршио је у родном месту, а потом одлази у Београд где завршава гимназију и почиње студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На студијама је уређивао часопис Млада култура за књижевно стваралаштво младих.

Као новинар, радио је у листовима Вечерње новости, Илустрована Политика, НИН и Дуга. Успео је да интервјуише Иву Андрића након добијања Нобелове награде 1961. и његов интервју објави у Илустрованој Политици.[1]

Политички ангажман
Учествовао је на радној акцији са 15 година и септембра 1948. је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У то време је његов отац Влајко Лазић био председник Народног одбора у села. Касније је примљен и за члана Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Међутим, постепено је постајао антикомуниста, што се уочава већ у његовом егзистенцијалистичком роману Давид лутакица из 1960. године.

Због сценарија за серију Грађани села Луга, у којој је на подругљив начин говорио о деловању комуниста у његовом родном селу након рата, нападнут је од стране Савеза бораца Смедерева. Наводно је читав случај дошао до самог Јосипа Броза Тита, који је одбацио примедбе да је реч о политичкој критици, због чињенице да лик Булиџе у серији тумачи Велимир Бата Живојиновић, са којим је био близак и чији је рад волео.[1]

Био је кандидат Странке српског јединства за народног посланика на парламентарним изборима 1993. године, али није изабран.[2]