Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007.

Već u prvim tekstovima jasno je uočljiv otpor mladog kolumbijskog pisca prema govorništvu. Nisam došao da držim govor upozorava svoje kolege iz Liceja prvi put kad se popne na pozornicu, a istu tu rečenicu autor je izabrao i kao naslov ove knjige. U sledećem tekstu, Kako sam počeo da pišem, koji je pročitao kao već uspešan autor Sto godina samoće, 1970, još jednom obaveštava slušaoce o svom otporu prema tom žanru: Postao sam pisac na isti način kao što sam se i popeo na ovu scenu: silom. U trećem pokušaju, prilikom primanja Nagrade Romulo Galjegos, 1972, govori kako je pristao da uradi dve stvari koje sam sebi obećao da nikad neću uraditi: da primim nagradu i da održim govor.



Prelepa potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez.