Tačno je De Maistre primetio: propast jednog naroda započinje upropašćavanjem narodnog jezika gomilanjem prisvojnih zamenica bez pokrića. Narod koji napravi državnu ideologiju od prisvojnih zamenica naš, naše i naši, mora da propadne. Kao što je i propao. Večni istorijski sudar s paradoksom nije pozicija saznanja, već izvor mnogih pitanja. Samo su hrabri u stanju da ih vide, i samo su pisci oni koji mogu da pokušaju da daju odgovore. Intelektualci i „stvaralačka inteligencija“ zauzeli su neprikosnoveni stav moći da optužuju a da ne budu optuženi, da sude a da im ne bude suđeno... Na tu mračnu ulogu Svetislav Basara ne pristaje, dubinski analizira i istinom iznad jeftinih činjenica stvarnosti propituje i sebe i druge, znajući da se konačni sud nalazi u nečijim drugim rukama i volji. Reči su samo akustični okvir kazanog, odjek skrivenog, za razumevanje je potrebno mnogo više. Zato je govor ove knjige egzistencija...