ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Marija Jovanović
Broj strana: 218
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 20cm

Roman je priča u kojoj glavna junakinja bez ulepšavanja posmatra sebe i svoju prošlost, život koji je okružuje, porodicu, prijatelje. Bez obzira što ništa ne idealizuje, kao magijom nas uvlači u svoj svet prepun emocija, mladalačke lakomislenosti, pogrešnih odluka, srušenih ljubavi i ispaštanja. Glavna junakinja Marina potiče iz ugledne porodice. Dobar je đak i poslušna devojka koja vodi normalan život. Kad na letovanju upozna Vasilisa, shvata da je on ostvarenje njenih snova.
Posle puno nezaboravnih dana provedenih sa njim, Vasilisis joj predlaže brak. Marina odbija. On odlazi u vojsku na dve godine, a ona se ubrzo udaje za drugog. Od tog momenta njen život kreće drugim tokom – porodične tragedije, gubitak oba roditelja, sestrin promašen brak i rođenje bolesnog deteta.

„Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, sinteza je lirične, ljupke, zadivljujuće moći pripovedanja i filozofskog, naučnog duha dokazanog na primeru životnih iskustava, osećanja i shvatanja. Kroz vrtlog životne drame Marine, provučena su politička previranja nekadašnjeg Beograda, psiholigija mase, erotične epizode u kojima čulnost nadjačava telesno što skupa zaokružuje ovaj roman utiskom predivne, bajkovite, ali i stvarne slike života – priče koju možemo doživeti i sa njom saživeti svoj bol, svoju sreću, svoju tugu i nostalgiju.

Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući mu sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost; prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesnosti budućnosti), dakle govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj taštini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju umesto šećera sipamo gomilu spletki.

„Autorka, filozofski obrazovana, primenila je nov književni postupak: poglavlja romana počinju definicijom i analizama nekog ključnog filozofskog stava, pa nas pisac iz tog esejističkog razmatranja neposredno uvodi u aktuleni životni tok, ostvarujući tako prirodnu i ubedljivu vezu između mudrosti i iskustva... Junakinja romana traga za pravom i istinskom ljubavlju, odričući se iluzorne sreće da bi postala slobodna i integralna ličnost.“ Izvod iz obrazloženja žirija povodom dodele nagrade Žensko pero.

Knjiga je dobro očuvana, nečitana, samo su korice pri samom vrhu oguljene.