Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-447-0221-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

DŽOANA HARIS

KUPINOVO VINO

Prevod - Marijana Grujić

Izdavač - Plato, Beograd

Godina - 2004

338 strana

20 cm

Edicija - Biblioteka Savremena proza

ISBN - 86-447-0221-1

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Šta bi bilo kada biste mogli da sačuvate nešto od svoje prošlosti? Koje bi to godine bile? Koje doba godine? Kako bi to mirisalo? Kakvog ukusa bi bilo?

To su pitanja kojima počinje roman `Kupinovo vino`.

Ovo je priča o Džeju Mekintošu, piscu petparačkih priča. Uhvaćen je u zamku između nerešene prošlosti i dosadne sadašnjosti, nedostaju mu teme za pisanje, i predaje se dionizijskim strastima, a traga za sobom i istinom ljudskog života.

Slučajno otkriće šest boca vina, ostavštine starog, izgubljenog prijatelja, predstavlja ključ za novi početak. Postoji nešto magično u vezi sa vinom, nešto što dopušta prošlosti da živi. Pod njegovim uticajem vreme se vraća unazad. Džej to otkriva kad napusti London i ode u Gaskonju. U novoj sredini čekaju ga duh prošlosti kojeg samo on može da vidi i Mariz - usamljena udovica sa sopstvenom tajanstvenom pričom iz minulih vremena...

-Vino govori. Svi ti znaju. Osvrnite se oko sebe.Pitajte u prorocistu na dnu ulice;nepozvanog gosta na svadbenoj gozbi; najvecu budalu. Ono govori. Kao trbuhozborac. Ima milion glasova. Razvezuje jezik, izmamljuje tajne koje nikad niste nameravali da odate, tajne koje nikad niste ni znali. Vice, besni, sapuce. Govori o velikim stvarima, fantasticnim planovima, tragicnim ljubavima i strasnim izdajama. Vristi od smeha. Tiho se kikoce samo za sebe. Place pred sopstvenim odrazom. Otvara davno prosla leta i secanja koja je najbolje zaboraviti. Svaka flasa, dah drugog vremena, drugih prostora.Pretvaranje proste materije u stvar iz snova. Laicka alhemija.

Roman pocinje tako sto flasa penusavog, reskog pica prica pricu o piscu u cijem podrumu ono lezi.Izazovno, zuboravo vino, veselo i pomalo napadno, sa reskim ukusom crne ribizle, kaze etiketa.Prica o piscu koji je posle objavljene prve knjige izgubio inspiraciju i uporno je cekao da se vrati. Pisao je naucnu fantastiku, od toga je prezivljavao, ali prava prica jos nije bila na pomolu. Dzo je cekao magiju. bas onu magiju koja mu je pomogla da napise Dzoa Krompirasa, magiju koja mu je obojila detinjstvo, i tako mnogo nedostajala. Pio je, govorio je sebi, iz istog razloga iz koga je pisao drugorazrednu naucnu fantastiku. ne da bi zaboravio, vec da bi se setio, da bi otvorio proslost i ponovo se obreo tamo, kao kostica u gorkom vocu. Svaku bocu je otvarao i svaku pricu zapocinjao sa ubedjenjem da tu lezi magicni gutljaj koji ce ga povratiti. Ali magiji su, poput vina, neophodni odgovarajuci uslovi da bi delovala. U protivnom, hemija se ne dogadja.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Joanne Harris Blackberry Wine