Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

KAMERA OPSKURA - Ivan Bogojević

Ovo je priča o odrastanju.
O odlasku i povratku.
O maskama koje nosimo u životu.
O odgovornosti za postupke koje preduzimamo.

Format:
A5, 21 cm

Broj strana:
156

Povez:
Meki

Pismo:
Ćirilica

Godina izdanja:
2022.

Kategorije: Beletristika, Proza, Roman
Novo celofanu

Rekli su o delu:
Ako su religija, moral, etika i pisani zakoni oduvek bili čovekovi oslonci, koji su u svakom novom vremenu iznova vrednovani, onda se sa pravom možemo pitati šta je sa tim osloncima danas kada su oni zasenjeni našom potrebom za hedonizmom bez pokrića. Ovaj roman nudi neke od mogućih odgovora na to pitanje.

Igor Suhanek



O jeziku romana „Kamera opskura”

Vrt.
To je bio moj prvi utisak.
Živi vrt – sa mnogim rečima negovanim da rastu i mirišu, ili da stameno stoje, ili da trnjem odbrane vredno, ili da dugo čekanim plodom zaslade duh.
Vrt sa ličnim pečatom.
Preciznost u tkanju narativa omogućavala mi je, najčešće, da sa tihim radovanjem zastanem u čitanju – da upijem sliku ili da razmislim.
Zahvalna sam što je moje čitalačko biće imalo priliku da zapleše sa ovim romanom.

Nataša Radulović Belobabić, Lektor



Privilegiju da među prvima pročitam ovan roman iskoristio sam, čvrsto verujem, na najbolji mogući način: pročitao sam ga dva puta. Ovaj roman je stilski veoma snažan, vešto napisan sa tempom koji u čitaocu pobuđuje želju za još kojom stanicom. Veoma se lako i lepo čita, samo ne bez posledica.

Ivan Naumovski, urednik

Autor o pristupu svom delu:
Često me pitaju, šta je za mene pisanje?

Odgovaram da je pisanje ona vragolija duha koja će za večnost sačuvati naš delić vremena i da samo diletanti pišu jezikom kojim govore svaki dan.

Držim do odnegovane rečenice jer ona najuspešnije razobličava stvarnost u kojoj tako veselo živimo.

Pošto „sve što svetli svetli milošću sunca” i kako se u literaturi ništa nepodrazumeva već se sve mora izreći, odvešću Vas ako mi dopustite, na mesto koje će Vam uliti snagu da sami stvarate moral i zakone, imajući uvek na umu mudrost predaka i neprekidno žudeći za poštovanjem potomaka.

I još malo o delu:
Ovde ljudi mladost provode u nezadovoljstvu srednje doba u očaju i frustraciji, a starost u tuposti i ravnodušnosti.

Od sada će svi život provoditi u tuposti – ali veseloj! Svet će biti šaren i bajkovit, kao iz slikovnice, a ljudske emocije poznavaće samo najprimitivnije oblike.

Sve se ovo radi, ako mene pitate, da bi se legitimizovalo pokvarenjaštvo, da bi se licemerje uzdiglo na stepen vrline, a oni koji se bune – odstranili iz društva! Živećemo opet u svetu koji zna samo za ordenje i zastave, za parade i procesije, samo za orgije i blud!

Iz romana:
Dve decenije živeo je povlašćenim životom bonvivana i intelektualnog besposličara. Selio se sa toskanske na Azurnu obalu, sa živopisnih austrijskih jezera u bajkovita provansalska sela i gradove. Sa Univerziteta lepih umetnosti u Gentu na dopisnu Londonsku umetničku školu. U tom opsesivnom selјakanju stekao je i neku opskurnu diplomu, uz koju je, u dodiru sa privilegovanom zapadnoevropskom klasom stekao manire koji su njegov opančarski snobizam pretvorili u odnegovanu površnost višeg stila. Bila je to teško uhvatlјiva razuđenost duha, čiji se kolorit stalno menjao, prihvatajući i odbacujući verovanja sa lakoćom trbuhozborca koji nikada, čak ni po cenu nitkovluka, ne odustaje od bizarnih rituala spokojstva i društvene privilegije.

U poslednjoj godini svog apartidstva postao je vatreni artivista. Čovek snažnog umetničkog preferencijala, koji kroz društveni angažman nastoji da artikuliše svoj izraz, spajajući art i aktivizam.
„Kada već slavu nisam zadobio delom, možda je zadobijem zločinom“, rekao je sebi u bradu, kada se kraj njega zaustavio taksi. ivan

K.D.S.3.2.