Godina izdanja: 2004.
ISBN: 86-7666-026-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vodeno dete
prilog poetici zaglušnog ćutanja

Izdavač: Geopoetika 2004. Broj strana: 124. Povez mek. Pismo latinica. Format manji 18x11 cm


Kroz roman autor lucidno govori, jednim ultra-modernim jezikom bez rukavica o grotesknim i dramatično-paradoksalnim situacijama i stanjima najobičnijih ljudi, onih koje u neposrednim kontaktima i komunikaciji susrećemo gotovo svakodnevno. Sem ovog, čini se, osnovnog postulata na stranicama ove intrigantne knjige smenjuju se Eros (vrlo često u iščašenim i devijantnim situacijama) i Tanatos, metafizičko i (hiper)realno, smeh i plač, basnoliko i java, groteskno i tegobno, humor i ironija i mnogi drugi podtekstualni i metatekstualni slojevi.
Voda je u ovom romanu posebno tretirana junakinja. Ona je oslonac za svaku mikrodramaturgiju, događaj. Ona je odjek večite borbe za očišćenjem, ali i izvor epifanijskih situacija unutar ljudskog života, kap s porukom.

Podnaslov romana je `Prilozi poetici zaglušnog ćutanja`
Roman je ispisan u prvom licu i to već predstavlja posebne opasnosti i iskušenja, ali evo priče, za ovu priliku ovako signirane: glavni junak je na vrlo tajanstveni i subjektivni način odlučio da zaćuti, ali to ni jednoga trenutka njega ne odvaja od svih emotivnih, racionalnih, transcendentnih veza s okolinom, sobom i vremenom u kom živi.

On shvata da je ljudski dijalog propao, da ljudi govore samo ono što je preostalo od ćudi i što je naloženo okolnostima. On shvata da je postao opasnost po porodicu, društvo, vreme i događaje, opasnost i za sebe samog. On je trunka u predelu i vremenu u kome se problemi s identitetom rešavaju samo (ne)sofisticiranom jednosmernošću, uvek opravdanim dnevnim preživljavanjem, subjektivnom neurozom koju samo treba uigrati kroz neki trenutno validni sistem.
On je zalutali putnik između dva sveta, uvod u skorašnje saznanje 21. veka koje će trpeljive i dobre proglasiti za opasne i nepripadajuće, za tiho zlo i staro, reciklirano oboljenje.