Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-329-0081-1
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Autor - osoba Šiga, Noaja
Naslov Dug put kroz mračnu noć / Shiga Naoya ; preveo s japanskoga Dejan Razić
Jedinstveni naslov Anya kôro
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Liber, 1988 (Zagreb : Vjesnik)
Fizički opis 433 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Razić, Dejan, 1935-1986 = Razić, Dejan, 1935-1986
Devidé, Vladimir, 1925-2010 = Devide, Vladimir, 1925-2010
Zbirka Japanski roman
ISBN (karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Anya kôro
Tiraž 5.000.
Str. 431-433: Vrijeme, život i djelo Shige Naoye / Vladimir Devidé.
Predmetne odrednice Shiga, Naoya, 1883-1971

Šiga Naoja (20. februar 1883 – 21. oktobar 1971), je bio japanski romanopisac i pisac kratkih priča tokom Taišo i Šova perioda u Japanu.
Detinjstvo i mladost
Šiga Naoja je rođen u gradu Išinomaki u prefekturi Mijagi. Porodica se preselila u Tokio kada je on imao tri godine. Majka mu je umrla je kada mu je bilo trinaest godina, a njegov otac se nedugo zatim ponovo oženio. Nakon srednje škole pohađao je Tokijski carski univerzitet od 1906. godine, međutim, bio je osrednji student i napustio je univerzitet bez diplomiranja.
Šiga je poticao iz samurajske porodice i njegovo vaspitanje vezano je za školu u kojoj se upoznaje sa Mušanokođi Saneacuom sa kojim ostaje blizak do kraja života. Imali su slična interesovanja i vrlo bliske stavove o umetnosti i književnosti. Zajedno su osnovali časopis „Bela breza” i pokret Širakabaha. Pisao je prvenstveno kratke priče u kojima su emocije, osećanja i unutrašnja preživljavanja bila važnija od sadržaja priče. Bio je jedan od najistaknutijih predstavnika ego beletristika i majstor pisane reči, neprevaziđeni stilista sa rečenicama dovedenim do savršenstva pa se njegova proza smatra najvišim dometom književnog stila epohe Taišo.
Književno stvaralaštvo
Na književno stvaralaštvo Šige značajno su uticali porodični odnosi (sukob sa ocem, nedopustiv sa stanovišta konfucijanskog vaspitanja) i kratka, ali u mladosti veoma snažna, zainteresovanost za hrišćanstvo.
Upisao se na Carski univerzitet u Tokiju da studira englesku književnost. Kasnije je upisao studijsku grupu japanske književnosti, samo da bi izbegao vojnu obavezu. Ubrzo je odustao od studija i posvetio se književnom životu. Uprkos uticaju evropskih pisaca, izgradio je sopstvenu poetiku pripovedanja sa istočnjačkim senzibilitetom.

Pripovetke
Prvo značajnije delo Šige je pripovetka „Do Abašija” objavljena 1908. godine kada napušta Tokijski univerzitet sa odlukom da se potpuno posveti književnosti. Pripovetka „Do Abašija” pisana je u prvom licu i opisuje saputnicu u vozu. U njoj nema ničeg suvišnog, dati su samo kratki, ali veoma precizni opisi usputnih epizoda sa kratkog putovanja.
Raskidajući sa hrišćanstvom, pošto je ocenio da hrišćansko učenje o grehu svega telesnog ne odgovara njegovim pogledima i karakteru, Šiga počinje da traži svoj put u životu i literaturi. O tome piše u pripovetkama „Britva” i „Zamagljena svest”, 1911.
Sledeće godine objavljuje veću autobiografsku pripovetku „Ocu Đunkići” (Otsu Junkichi,1912) u jednom od najpoznatijih književno-društvenih časopisa Japana Ćuokoron. To je mesečni japanski književni časopis, prvi put osnovan tokom Meiđi perioda i traje do danas, a sedište je u Tokiju.
U tom delu pod izmišljenim imenima, Šiga opisuje emocionalne odnose u svojoj porodici, rasprave sa hrišćanskim propovednikom i svoju ljubavnu vezu.
Iste godine objavljuje pripovetke „Smrt majke i nova mati” (1912) i „Za baku” (1912) dok „Seibi i tikve” piše 1913. godine. Izmirenje sa ocem Šiga opisuje u noveli „Pomirenje” (1917) koja ima lirski karakter. On daje opis sitnih pojedinosti, težeći da prenese najtananija osećanja i promene raspoloženja u svakom trenutku priče. Uopšte ne smatra za potrebno da se brine o zanimljivosti sadržaja. Njega ne interesuje u datom slučaju pitanje sukoba pokoljenja, odnosa očeva i dece, u opštem ili specifično japanskom slučaju. Njegova sfera je emocionalni život heroja. U delu je upečatljivo prikazano osećanje radosti i olakšanje koje oseća heroj posle pomirenja.
Pripovetke „Pomirenje“, „Ocu Đunkići” i kasnije napisana pripovetka „Smrt starije sestre” (1920) japanska kritika posmatra kao jedinstvenu trilogiju posvećenu opisu odnosa pisca sa ocem. U prva dva dela, praktično se ne govori o uzrocima koji dovode do nesuglasica. Tek u trećem delu, priči „Smrt starije sestre”, u potpunosti se prikazuju uzroci konflikta između oca i sina. Pošto delo u celini nije autobiografskog karaktera, pisac sadržaju daje veći značaj. Odnosi između oca i sina dati su kompleksnije. Obojica se međusobno vole, ali niko neće da popusti. Dramski efekat konflikta pojačava opis života i smrti starije sestre pripovedača.
Pripovetku „Manazuru” Šiga piše 1920. godine, dok 1925.-1926. piše niz autobiografskih pripovetki sa temom nesuglasica u porodičnom životu: „Uspomene na Jamašina`u”, „Slepa strast”, „Sitnice”, „Kasna jesen”. Temu o porodičnom životu, neverstvu i raspadu zajedovetka „Kuniko” napisana 1927. godine, koja slično priči „Smrt starije sestre”, nema autobiografski karakter, ali omogućuje piscu da se otvorenije izjasni o pitanju neverstva.
Romani
Priznati vrhunac stvaralaštva Šiga Naoja je njegov jedini roman „Put kroz tamne noći”. Autor ga stvara u dužem vremenskom periodu, od 1921. do 1937. Roman je zasnovan na autobiografskom materijalu, ali je autor u njega uneo čitav niz dopuna i promena. Glavna ličnost romana je Tonoku Kensaku, koji živi sa saznanjem da je dete nezakonite veze majke i dede.
Naoja je smišljeno nazvao svog junaka: Tokito znači prepustiti vremenu, a Kensaku stvarati skromnošću. Samim imenovanjem, pisac nagoveštava ličnost koja teži skladnom a ne buntovničkom. Radnja se postepeno razvija, prateći sazrevanje ličnosti glavnog junaka, od rane mladosti, preko traganja za životnom saputnicom, do početka bračnog života. U romanu se opisije njegov život, težnja da postane pisac, ženidba, rađanje i smrt deteta, neverstvo žene, patnja zbog toga, odlazak u manastir i na kraju povratak i oproštaj ženi. Autor zatvara krug. Kensaku je uspeo da savlada posledice majčinog postupka i našao u sebi snagu da se uzdigne iznad situacije.
„Dug put kroz tamnu noć” je lirski roman. Najviše prostora je posvećeno traženju svoje stvarne suštine, postepenom otkrivanju u usavršavanju individualnosti. Pisac u potpunosti ignoriše spoljašnji svet. U romanu se ne spominje ni Prvi svetski rat, ni ratovi Japana na kontinentu. Kensaku živi izvan političkih i književnih događanja. Negova osećanja i razmišljanja kao da su vezana za pitanje smisla ljudskog života, ali se samo jedan odgovor daje u romanu: zaboravi nerešene probleme, budi veran samom sebi i živi u punom skladu sa prirodom.
Šiga Naoja je mnogo pisao o sebi, ali je imao i čitav niz značajnih dela koja nisu vezana za njegovu biografiju. Najpoznatija su: „Hanov zločin” (1913), „Britva”, „Dečakov bog”, „Seibi i tikve” (1913), „Starac” (1911) i drugi.

Stvaralaštvo Šiga Naoja po svojim umetničkim kvalitetima i načinu prihvatanja života, u potpunosti zadržava nacionalnu estetsku tradiciju, bez obzira na zapadnu spoljašnju formu.

Odlikovanja
Šiga je odlikovan ordenom kulture od strane japanske vlade 1949. godine.

Kasniji život
Tokom poslednjih 35 godina svog života povremeno se pojavljivao kao gostujući pisac u raznim književnim časopisima, gde se prisećao na rano druženje sa piscima škole Širakaba, ili na nekadašnje interesovanje za hrišćanstvo, ali stvorio je vrlo malo novih dela. Umro je od upale pluća, nakon duže bolesti, sa osamdeset i osam godina. Njegov grob se nalazi u Tokiju na groblju Aojama.
MG23