ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vasa Pavković - Projekat Kortasar
Narodna biblioteka Stefan Provenčani, Slovo, Kraljevo, 2002., 139 str., mek povez, 20 cm

Projekat Kortasar - Petnaest priča u knjizi koju je inicirao i priredio Vasa Pavković bile su pokušaj provere kakav je uticaj Hulija Kortasara na savremene srpske pisce. Ovom piscu i kritičaru nije prvi put da testira literarnost književnosti, budući da i svoju prozu oblikuje kao splet korespondencija: lepše rečeno, on i sam piše u dosluhu sa književnim uzorima.
Petnaest autora, među njima i sam priređivač, krenuli su stopama argentinskog pripovedača, sa logičnom ambicijom da njihovi prilozi budu mnogo više od omaža i stilske vežbe. Očekivano iskušenje i rizik ovakvog projekta jeste okupljanje različitih generacija i poetika: priče po Kortasaru pišu, između ostalih, Voja Čolanović i Vule Žurić, Jovica Aćin i Ljubica Arsić, Miroslav Karaulac i Miloš Latinović, »interesna grupa« koju povezuje ne samo ljubav prema Kortasaru nego i svest o postupku.
Naum ovakve vrste u našim okolnostima više je od dosetke: on je prečica do reinstitucionalizacije kratke priče i pripovetke u srpskoj prozi. Iako vitalna i raznorodna, domaća kratka proza tavori – pa bilo to na marginama verizma ili u samodopadnom eksperimentu – jer je zatočena u anonimnost, večito u slepoj mrlji čitalačke percepcije u sredini gde se antologija strane priče po pravilu dočekuje sa većim zanimanjem nego zbirka kratke proze domaćeg pisca. Ovakav projekat predstavlja efektan pokušaj buđenja pripovedača iz dugog sna o kratkim formama. Podstrek i poticaj nužni su, a ponekad i dovoljni uslovi da se san o dobroj prozi ostvari.
U svim pričama prepliću se erotsko i fantastično kao osnovni imenitelji Kortasarove proze, jer se autori prosto osećaju dužnim da se pozovu na njih. Pristup pisaca zadatku svodi se na nekoliko predvidljivih strategija: neki pišu pastiš, a neki Kortasarove junake i situacije koriste kao inicijalnu kapislu zapleta. Priča Ljubice Arsić »Tango bez nežnih reči« upušta se u temu ismevanja strasti i parodiju bliskosti, pripovedajući o otužnoj ljubavnoj avanturi na pažljivo kontrolisanoj granici ironije i lirizma. »Mršavljenje« Zorana Pešića oneobičava ikone modernog života tako što svoj diskurs preuzima iz kozmetičke industrije i marketinga. Marke proizvoda i reklamne poruke u priči o ženi koja mršavi do nestajanja, oneobičene su neočekivanim fantastičnim ishodom zapleta koji se naizgled bavi samo standardizacijom glamura i zavođenja. Vule Žurić se upušta u poetski, minimalistički jezik, koji je koliko stilizovan, toliko i preciozan, dok »Kuća ciklida« Edvarda Jukića sa kliničkom distancom u pripovedanju reaktualizuje motiv metamorfoze, u svoj njegovoj jezovitosti i začudnosti. Miroslav Karaulac slika žensku putenost i njenu neuhvatljivost i zagonetnost, razrađujući Kortasarov motiv seksualnog eksperimenta. Istinsko iznenađenje je priča »Capitulos prescindibles« Miloša Latinovića, koja kreira atmosferu napetosti, neizvesnosti i iščekivanja maestralnim fragmentarnim jezikom i koja pokazuje odlično umeće karakterizacije junaka. Stivenkingovski motiv tajanstvenog stopera, udružen sa momentom »preinačenja životne rutine«, inače očekivanom konvencijom fantastične proze, navode na zaključak da je prava literarna pozajmica ravnopravna s literarnom invencijom. Priča Voje Čolanovića »Načelo neizvesnosti« je majstorska minijatura, vrlo preciznog ritma i pažljivo vođena do antiklimatskog kraja. Jezik je istovremeno u funkciji kreiranja napetosti i njenog ironijskog relativizovanja: strah od virusa rubeole materijalizuje se na najneočekivanije načine.
Pravi pisci u stanju su da demistifikuju inspiraciju kao neočekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i sa sobom donosi sjajan umetnički produkt. Pisanje po zadatku pokazuje se kao mudar vid osnaživanja srpske kratke proze.
Vladislava Gordić Petković, Sarajevske Sveske br. 14