pregleda

Kakav mali moped - Žorž Perek


Cena:
1.330 din
Želi ovaj predmet: 11
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

knjigostroj (205)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 255

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-9940-751-04-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

***
PAŽNJA! DODATNI POPUST NA VEZANU PRODAJU! – ako ovu knjigu kupite sa bilo kojom drugom knjigom ISTOG IZDAVAČA koju imam u svojoj ponudi dobijate 10% POPUSTA na cijenu obje knjige!



Naslov: Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?
Autor: Žorž Perek

Originalni naslov: Georges Perec – Quel petit vélo à guidon chromé au fond de la cour?

Izdavač: Arto, Podgorica
Prevod: Bojan Savić Ostojić
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2019

Pismo: latinica
Žanr: roman

ISBN: 978-9940-751-04-3


POVEZ: tvrd sa zaštitnim omotom
Br. str.: 83
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 250

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Kada je Žorž Perek 1966. objavio knjižuljak Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?, hvalospevi prvencu nisu se ponovili.

Nakon pažljivo ispisanog prvog romana Stvari, ova parodična epska pripovest bila je sve samo ne očekivani korak pisca koji obećava.

“Nagomilao sam igre reči da bih se zabavio“, rekao je Perek u jedinom intervjuu po izlasku knjige, primetivši usput kako je ovakva proza najbliža njegovom načinu pisanja, a istovremeno najudaljenija od onoga što smatra dobrom književnošću.

Perek to izgovara u trenutku kad se njegova poetika nalazi pred preokretom.
Naime, posle Mopeda, on se nikad neće vratiti neorealističkom receptu primenjenom u Stvarima: pisanje će mu se sve radikalnije usmeriti na formu, i on će do kraja ostati eksperimentalni pisac u doslovnom smislu.

Već prve rečenice Mopeda najavljuju da se fokus preorijentisao na usmeni izraz: “Zvao se Karamanlis, ili tako nekako: Karavo? Karavaš? Karakuve? Počinjalo je, u svakom slučaju, na Kara-. Bilo je to, zacelo, nimalo banalno ime, ime koje je imalo smisla i koje se nije dalo tek tako zaboraviti”.

Povest o liku nezaboravnog imena koje niko ne ume da izgovori kako treba smeštena je, kao i Stvari, u 1960-te. Kontekst pripovesti je glavna tema prethodne decenije, francuska intervencija u Alžiru.

Pitanje njene opravdanosti ovde se artikuliše kao dilema da li dezertirati?
Pomenuti junak, vojnik Vozarskog puka u Vensenu, na najavu mobilizacije reaguje tako što moli podoficira Anrija Polaka da mu pomogne da izbegne slanje na magrepske gudure tako što će ga, uz njegov pun pristanak, osakatiti. Podoficir se obraća za pomoć svojoj bratiji sa Monparnasa, koja je glavni kolektivni junak pripovesti i njen narator.
Bratijica Anrija Polaka je minijaturni prikaz tadašnjeg francuskog društva i njegovih kolebanja. Direktan uzor za nju bila je književna grupa kojoj je Perek pripadao kao student, Ligne générale. Nazvan po Ejzenštejnovom filmu, bio je to marksistički kružok aktivan pri časopisu Partisans.

Konstatujući zamor književnosti otpora, LG je pozivala na suočavanje sa staljinizmom, tražeći način da se i formom prevaziđe socrealistička poetika.
Interesantno je da se LG u svojim proglasima zalagala za realizam, kritikujući pisce Novog romana (u prvom redu Alena Rob-Grijea) zbog formalizma. Kružok se nije zadugo održao na okupu: ne uspevši da objavi prvi broj najavljenog časopisa, ubrzo se raspao.
U knjizi Kakav mali moped, koja je i posvećena LG, “u sećanje na njihov najlepši podvig“, Perek se prema tom mladalačkom iskustvu odnosi sa ironijom.

U situaciji u kojoj im se potencijalni dezerter obratio za pomoć, grupa prijatelja iz Mopeda našla se u nebranom grožđu jer je pred nju stavljen nalog da se direktno angažuje. Moralni obziri vezani za stupanje u direktnu akciju predstavljaju izazovnu temu za mnoga dela iz međuratnog i posleratnog perioda koja su se suočavala ponajviše sa fašizmom: npr. roman Klopka Emanuela Bova, Estetika otpora Petera Vajsa ili film Lisjen Lakomb Luja Mala, po scenariju Patrika Modijana.

U središtu ove ozbiljne ideološke dileme uvek se nalazi individualac.
Time što pred izbor stavlja jednu politički osvešćenu grupu, Perek patetiku odluke stavlja u pozadinu, a u prvi plan iznosi komičnu logoreju njihovog sporazumevanja. Uza sve humorne efekte, kružok prijatelja Anrija Polaka prikazan je zapravo kao skupina kafanskih teoretičara čije rasprave ne rezultiraju nikakvom konkretnom akcijom. Perekova parodija time je dobila i notu satiričnosti.

I danas je Moped jedna od zanemarenijih Perekovih knjiga. Budući da ga savremenici nisu primetili, Moped se kasnije pre svega poimao u sklopu autorovih ranih radova.
Možda 1960-ih godina kritika nije uspela da svari upravo ono što je po nama u njoj najvrednije, a to je disonanca između moralno angažujuće teme (koja u to vreme nije još bila zarasla) i razuzdane forme kojom je ostvarena.

Ova disonanca postaće glavna odlika Perekovog dela: njegovo pisanje će se ubuduće s jedne strane bazirati na izrazito formalnim elementima, na primer, na izostavljanju pojedinih slova.

S druge strane, neposredna angažovanost ustupiće mesto signalima ugrađenim u samu potku teksta: svešće se na brojčane i slovne aluzije.

Takav mig se prvi put javlja u ovoj knjizi. Sam naslov na francuskom Quel petit vélo à guidon chromé au fond de la cour? sadrži jedanaest reči; u knjizi se jedanaestica upadljivo ponavlja. Komentarišući jedno kasnije izdanje Mopeda, Rišar Bolinger ističe da ovaj broj upućuje na 11. februar 1943, zvanični dan smrti Perekove majke u Aušvicu.

U kasnijim knjigama, angažovanost Perekovog teksta kriće se sve upadljivije u načinu njegovog nastanka. Možemo zaključiti da se zahtev grupe LG za antiformalističkim realizmom u kasnijem Perekovom stvaralaštvu pretvorio u formalizam koji svoju vezu sa stvarnim događajima prikazuje tek između redova.

Kružok Ulipo imao je nemerljiv uticaj na Pereka od kraja 1960-ih. Poznato je da su Ulipo iliti Radionicu potencijalne književnosti osnovali Rejmon Keno i matematičar Fransoa le Lione, nadovezujući se upravo na Kenoove Stilske vežbe.

Ta grupica prijatelja koja se sastajala da igra go i kombinuje matematičke eksperimente sa književnim, postala je grupa u pravom smislu reči tek kad joj je pristupio Perek, koji 1967. kao da sluti da će biti pozvan i objavljuje kratki roman Čovek koji spava, sastavljen od rečenica preuzetih iz knjiga drugih autora.

Godine 1969. objaviće knjigu Disparition, a niko od tadašnjih kritičara neće primetiti da je iz čitavog teksta sistematski ispušteno slovo E; a 1972. objavljuje monovokalizam – Les revenentes, koristeći od vokala samo E.

Iskustvo Ulipoa biće ostvareno velikim romanom Život uputstvo za upotrebu (1978). Tek ga je ova knjiga, trinaest godina posle Stvari, ponovo pomirila sa savremenim čitaocima.
I Stvari i Moped u Perekovom opusu štrče kao početni incidenti: Stvari kao tekst s primesama angažovanosti, Moped neobuzdanošću retoričke igrarije.

U ulipoovskom periodu, svaka igrarija je s vremenom postajala sve kontrolisanija. Sve do izlaska poslednje knjige, Umetnička zbirka (1979), prevashodna Perekova preokupacija bila je unapred zadata književna forma koja nije trpela nikakav proizvoljni eksperiment i koja je s godinama postajala strože podređena nekom ulipoovskom pravilu.
Čini se da baš zbog ove mešavine književnosti i enigmatike Perekove knjige u poslednjih desetak godina dobijaju sve više poklonika.

To je dovelo do interesovanja za njegove tekstove pisane i pre Stvari (Le Condottière i Sarajevski atentat, čiji je rukopis pronađen u Beogradu), među njima i za Kakav mali moped, koji je u Francuskoj doživeo više scenskih adaptacija. Konačno, kao finale kanonizacije, izabrana dela Žorža Pereka objavljena su 2017. u dva toma u čuvenoj biblioteci Pléiade.

Iz pogovora knjizi “Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?” koja će se uskoro u prevodu autora teksta pojaviti u izdanju podgoričke kuće ARTO.

Izvor:

*

Knjiga Žorža PerekaIskušavanje granica naracije
Izdavačka kuća „Arto” objavila je jedan od najvažnijih naslova Novog romana „Raspored vremena” Mišela Bitora, i maestralnu knjigu Žorža Pereka „Kakav mali moped s hromiranom guvernalom u dnu dvorišta?”.
Obje knjige, koje se prvi put pojavljuju na našem jeziku, za „Arto” je preveo Bojan Savić Ostojić.
Koketirajući sa žanrom kriminalističkog romana u formi dnevničkih zapisa, „Raspored vremena” je tek u banalnoj ravni čitanja pripovijest o gradu Blestonu, o jednoj knjizi i jednom pokušaju ubistva. U svojoj namjeri i ishodištu, riječ je o pokušaju da se uhvati i oslika jedna od najvećih fascinacija književnosti XX vijeka: vrijeme. Tako je Bitor, na ostacima Prustovog traganja za izgubljenim vremenom, odnosno u namjeri da razbije hermetičnost vremenskog kontinuuma i u pokušaju da odgonetne njegovu frustrirajuću neodvojivost od prostora, problemu vremena prišao u duhu neoavangardnih težnji za napuštanjem tradicionalne romaneskne forme i u skladu s onim što će zapravo biti oličenje francuskog Novog romana: iskušavanje granica narativne linearnosti i strukture književnog teksta. U najkraćem, rezultat jednog takvog napora bila je knjiga za koju je nekadašnji nadrealista Mišel Leris rekao da je „nabijena poezijom i čisto savršenstvo”.
„Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?” (1966) drugi je Perekov objavljeni roman, a ujedno i prvi u kojem se naziru njegove kasnije literarne preokupacije: istraživanje moći jezika i propitivanje granica književne forme. Rableovski duhovit i društveno-politički angažovan u mjeri držanja distance u odnosu na efemernu komiku, „Mali moped” je u stvari ono što je vjerovatno i sam Perek u svedenoj i romantizovanoj percepciji svojih čitalaca: zabavan i osviješćen čin melanholije.

Grafičko oblikovanje obje knjige radila je Adela Zejnilović, štampu „Brain media”, a publikovanje je sufinansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore.
A.Ć.

Izvor:

*

Žorž Perek (1936-1982) je studirao istoriju, radio kao dokumentarista, sarađivao u književnim časopisima i pisao knjige. Za svoju prvu knjigu `Stvari` dobio je nagradu Renodo. Pisao je heterogramatičke pesme i lipograme i snimao filmove (`Čovek koji spava`, `Mesta jednog bekstva`, `Gistav Flober`, `Priče sa ostrva Elis` itd. ) U književnosti ga je zanimao eksperiment, kako sa jezikom tako i sa formom. Radionici potencijalne književnosti (književni pokret u Francuskoj poznat kao ULIPO) pristupio je 1967, a svoj talenat izrazio je u potpunosti u remek-delu `Život uputstvo za upotrebu` (1978).

*

Avangarda / nadrealizam / Arto / savremeni roman / francuski roman / eseji / moderna drama / pozorište surovosti / apsurd / Nervomer / parodija / ironija / travestija / dadaizam / nedrealizam / Tristan Cara / Aragon / Keno / Stilske vežbe / melanholija / komično / apsurdno /

***
UNOS: 210106
Šifra:

Šaljem i u inostranstvo, ali uz prethodni dogovor i plaćanje unaprijed; prilikom svake kupoprodaje nužan je dodatni kontakt putem kupindo-poruka pošto se zna desiti da otputujem van grada, tako da to ne prouzrokoje nesporazume oko kašnjenja i rokova propisanih kupindo-pravilima; sve knjige pakujem u najlon i karton sa otvorom kako bi zadovoljile uslove slanja poštom kao (po mogućnosti preporučena) TISKOVINA; moguće su i sve druge vrste slanja - dogovor.

VAŽNA NAPOMENA: uglavnom šaljem poštom (uvijek kao preporučenu tiskovinu) i postexpressom, ali u obzir mogu doći i ostale kurirske službe - sve izuzev AKS (zbog velikog broja pritužbi na njihov rad, a i komplikacija koje sam i sam sa njima imao) - s tim što se oko toga moramo dogovoriti. Ukoliko kupac insistira na nekoj od preostalih službi (BEX, City Express, DExpress) to mora biti uz prethodni dogovor.

PAŽNJA: uz neke ponude, prije detaljnijeg opisa predmeta može da stoji napomena da je predmet ponuđen kao VEZANA PONUDA. To znači da odobravam dodatni popust od 10 ili više % (uvijek će pisati koliko), ili besplatnu dostavu, UKOLIKO SE PREDMET KUPI SKUPA SA CILJANIM/POVEZANIM PREDMETOM - predmeti su najčešće povezani po sličnosti (autora ili teme).

LIČNO PREUZIMANJE odnosi se na područje Novog Sada.

Ukoliko stavljam oznaku BESPLATNA DOSTAVA, to podrazumijeva najefikasniji ali i najjeftiniji način isporuke - uglavnom kao preporučena tiskovina ili paket (što ovisi o težini konkretnog predmeta). BESPLATNA DOSTAVA NE ODNOSI SE NA POTENCIJALNO SLANJE ZA INOSTRANSTVO!
sve moje PREDMETE (kupindo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.kupindo.com/Clan/knjigostroj/SpisakPredmeta

sve moje AUKCIJE (limundo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.limundo.com/Clan/knjigostroj/SpisakAukcija

Predmet: 64926149
***
PAŽNJA! DODATNI POPUST NA VEZANU PRODAJU! – ako ovu knjigu kupite sa bilo kojom drugom knjigom ISTOG IZDAVAČA koju imam u svojoj ponudi dobijate 10% POPUSTA na cijenu obje knjige!



Naslov: Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?
Autor: Žorž Perek

Originalni naslov: Georges Perec – Quel petit vélo à guidon chromé au fond de la cour?

Izdavač: Arto, Podgorica
Prevod: Bojan Savić Ostojić
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2019

Pismo: latinica
Žanr: roman

ISBN: 978-9940-751-04-3


POVEZ: tvrd sa zaštitnim omotom
Br. str.: 83
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 250

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Kada je Žorž Perek 1966. objavio knjižuljak Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?, hvalospevi prvencu nisu se ponovili.

Nakon pažljivo ispisanog prvog romana Stvari, ova parodična epska pripovest bila je sve samo ne očekivani korak pisca koji obećava.

“Nagomilao sam igre reči da bih se zabavio“, rekao je Perek u jedinom intervjuu po izlasku knjige, primetivši usput kako je ovakva proza najbliža njegovom načinu pisanja, a istovremeno najudaljenija od onoga što smatra dobrom književnošću.

Perek to izgovara u trenutku kad se njegova poetika nalazi pred preokretom.
Naime, posle Mopeda, on se nikad neće vratiti neorealističkom receptu primenjenom u Stvarima: pisanje će mu se sve radikalnije usmeriti na formu, i on će do kraja ostati eksperimentalni pisac u doslovnom smislu.

Već prve rečenice Mopeda najavljuju da se fokus preorijentisao na usmeni izraz: “Zvao se Karamanlis, ili tako nekako: Karavo? Karavaš? Karakuve? Počinjalo je, u svakom slučaju, na Kara-. Bilo je to, zacelo, nimalo banalno ime, ime koje je imalo smisla i koje se nije dalo tek tako zaboraviti”.

Povest o liku nezaboravnog imena koje niko ne ume da izgovori kako treba smeštena je, kao i Stvari, u 1960-te. Kontekst pripovesti je glavna tema prethodne decenije, francuska intervencija u Alžiru.

Pitanje njene opravdanosti ovde se artikuliše kao dilema da li dezertirati?
Pomenuti junak, vojnik Vozarskog puka u Vensenu, na najavu mobilizacije reaguje tako što moli podoficira Anrija Polaka da mu pomogne da izbegne slanje na magrepske gudure tako što će ga, uz njegov pun pristanak, osakatiti. Podoficir se obraća za pomoć svojoj bratiji sa Monparnasa, koja je glavni kolektivni junak pripovesti i njen narator.
Bratijica Anrija Polaka je minijaturni prikaz tadašnjeg francuskog društva i njegovih kolebanja. Direktan uzor za nju bila je književna grupa kojoj je Perek pripadao kao student, Ligne générale. Nazvan po Ejzenštejnovom filmu, bio je to marksistički kružok aktivan pri časopisu Partisans.

Konstatujući zamor književnosti otpora, LG je pozivala na suočavanje sa staljinizmom, tražeći način da se i formom prevaziđe socrealistička poetika.
Interesantno je da se LG u svojim proglasima zalagala za realizam, kritikujući pisce Novog romana (u prvom redu Alena Rob-Grijea) zbog formalizma. Kružok se nije zadugo održao na okupu: ne uspevši da objavi prvi broj najavljenog časopisa, ubrzo se raspao.
U knjizi Kakav mali moped, koja je i posvećena LG, “u sećanje na njihov najlepši podvig“, Perek se prema tom mladalačkom iskustvu odnosi sa ironijom.

U situaciji u kojoj im se potencijalni dezerter obratio za pomoć, grupa prijatelja iz Mopeda našla se u nebranom grožđu jer je pred nju stavljen nalog da se direktno angažuje. Moralni obziri vezani za stupanje u direktnu akciju predstavljaju izazovnu temu za mnoga dela iz međuratnog i posleratnog perioda koja su se suočavala ponajviše sa fašizmom: npr. roman Klopka Emanuela Bova, Estetika otpora Petera Vajsa ili film Lisjen Lakomb Luja Mala, po scenariju Patrika Modijana.

U središtu ove ozbiljne ideološke dileme uvek se nalazi individualac.
Time što pred izbor stavlja jednu politički osvešćenu grupu, Perek patetiku odluke stavlja u pozadinu, a u prvi plan iznosi komičnu logoreju njihovog sporazumevanja. Uza sve humorne efekte, kružok prijatelja Anrija Polaka prikazan je zapravo kao skupina kafanskih teoretičara čije rasprave ne rezultiraju nikakvom konkretnom akcijom. Perekova parodija time je dobila i notu satiričnosti.

I danas je Moped jedna od zanemarenijih Perekovih knjiga. Budući da ga savremenici nisu primetili, Moped se kasnije pre svega poimao u sklopu autorovih ranih radova.
Možda 1960-ih godina kritika nije uspela da svari upravo ono što je po nama u njoj najvrednije, a to je disonanca između moralno angažujuće teme (koja u to vreme nije još bila zarasla) i razuzdane forme kojom je ostvarena.

Ova disonanca postaće glavna odlika Perekovog dela: njegovo pisanje će se ubuduće s jedne strane bazirati na izrazito formalnim elementima, na primer, na izostavljanju pojedinih slova.

S druge strane, neposredna angažovanost ustupiće mesto signalima ugrađenim u samu potku teksta: svešće se na brojčane i slovne aluzije.

Takav mig se prvi put javlja u ovoj knjizi. Sam naslov na francuskom Quel petit vélo à guidon chromé au fond de la cour? sadrži jedanaest reči; u knjizi se jedanaestica upadljivo ponavlja. Komentarišući jedno kasnije izdanje Mopeda, Rišar Bolinger ističe da ovaj broj upućuje na 11. februar 1943, zvanični dan smrti Perekove majke u Aušvicu.

U kasnijim knjigama, angažovanost Perekovog teksta kriće se sve upadljivije u načinu njegovog nastanka. Možemo zaključiti da se zahtev grupe LG za antiformalističkim realizmom u kasnijem Perekovom stvaralaštvu pretvorio u formalizam koji svoju vezu sa stvarnim događajima prikazuje tek između redova.

Kružok Ulipo imao je nemerljiv uticaj na Pereka od kraja 1960-ih. Poznato je da su Ulipo iliti Radionicu potencijalne književnosti osnovali Rejmon Keno i matematičar Fransoa le Lione, nadovezujući se upravo na Kenoove Stilske vežbe.

Ta grupica prijatelja koja se sastajala da igra go i kombinuje matematičke eksperimente sa književnim, postala je grupa u pravom smislu reči tek kad joj je pristupio Perek, koji 1967. kao da sluti da će biti pozvan i objavljuje kratki roman Čovek koji spava, sastavljen od rečenica preuzetih iz knjiga drugih autora.

Godine 1969. objaviće knjigu Disparition, a niko od tadašnjih kritičara neće primetiti da je iz čitavog teksta sistematski ispušteno slovo E; a 1972. objavljuje monovokalizam – Les revenentes, koristeći od vokala samo E.

Iskustvo Ulipoa biće ostvareno velikim romanom Život uputstvo za upotrebu (1978). Tek ga je ova knjiga, trinaest godina posle Stvari, ponovo pomirila sa savremenim čitaocima.
I Stvari i Moped u Perekovom opusu štrče kao početni incidenti: Stvari kao tekst s primesama angažovanosti, Moped neobuzdanošću retoričke igrarije.

U ulipoovskom periodu, svaka igrarija je s vremenom postajala sve kontrolisanija. Sve do izlaska poslednje knjige, Umetnička zbirka (1979), prevashodna Perekova preokupacija bila je unapred zadata književna forma koja nije trpela nikakav proizvoljni eksperiment i koja je s godinama postajala strože podređena nekom ulipoovskom pravilu.
Čini se da baš zbog ove mešavine književnosti i enigmatike Perekove knjige u poslednjih desetak godina dobijaju sve više poklonika.

To je dovelo do interesovanja za njegove tekstove pisane i pre Stvari (Le Condottière i Sarajevski atentat, čiji je rukopis pronađen u Beogradu), među njima i za Kakav mali moped, koji je u Francuskoj doživeo više scenskih adaptacija. Konačno, kao finale kanonizacije, izabrana dela Žorža Pereka objavljena su 2017. u dva toma u čuvenoj biblioteci Pléiade.

Iz pogovora knjizi “Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?” koja će se uskoro u prevodu autora teksta pojaviti u izdanju podgoričke kuće ARTO.

Izvor:

*

Knjiga Žorža PerekaIskušavanje granica naracije
Izdavačka kuća „Arto” objavila je jedan od najvažnijih naslova Novog romana „Raspored vremena” Mišela Bitora, i maestralnu knjigu Žorža Pereka „Kakav mali moped s hromiranom guvernalom u dnu dvorišta?”.
Obje knjige, koje se prvi put pojavljuju na našem jeziku, za „Arto” je preveo Bojan Savić Ostojić.
Koketirajući sa žanrom kriminalističkog romana u formi dnevničkih zapisa, „Raspored vremena” je tek u banalnoj ravni čitanja pripovijest o gradu Blestonu, o jednoj knjizi i jednom pokušaju ubistva. U svojoj namjeri i ishodištu, riječ je o pokušaju da se uhvati i oslika jedna od najvećih fascinacija književnosti XX vijeka: vrijeme. Tako je Bitor, na ostacima Prustovog traganja za izgubljenim vremenom, odnosno u namjeri da razbije hermetičnost vremenskog kontinuuma i u pokušaju da odgonetne njegovu frustrirajuću neodvojivost od prostora, problemu vremena prišao u duhu neoavangardnih težnji za napuštanjem tradicionalne romaneskne forme i u skladu s onim što će zapravo biti oličenje francuskog Novog romana: iskušavanje granica narativne linearnosti i strukture književnog teksta. U najkraćem, rezultat jednog takvog napora bila je knjiga za koju je nekadašnji nadrealista Mišel Leris rekao da je „nabijena poezijom i čisto savršenstvo”.
„Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?” (1966) drugi je Perekov objavljeni roman, a ujedno i prvi u kojem se naziru njegove kasnije literarne preokupacije: istraživanje moći jezika i propitivanje granica književne forme. Rableovski duhovit i društveno-politički angažovan u mjeri držanja distance u odnosu na efemernu komiku, „Mali moped” je u stvari ono što je vjerovatno i sam Perek u svedenoj i romantizovanoj percepciji svojih čitalaca: zabavan i osviješćen čin melanholije.

Grafičko oblikovanje obje knjige radila je Adela Zejnilović, štampu „Brain media”, a publikovanje je sufinansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore.
A.Ć.

Izvor:

*

Žorž Perek (1936-1982) je studirao istoriju, radio kao dokumentarista, sarađivao u književnim časopisima i pisao knjige. Za svoju prvu knjigu `Stvari` dobio je nagradu Renodo. Pisao je heterogramatičke pesme i lipograme i snimao filmove (`Čovek koji spava`, `Mesta jednog bekstva`, `Gistav Flober`, `Priče sa ostrva Elis` itd. ) U književnosti ga je zanimao eksperiment, kako sa jezikom tako i sa formom. Radionici potencijalne književnosti (književni pokret u Francuskoj poznat kao ULIPO) pristupio je 1967, a svoj talenat izrazio je u potpunosti u remek-delu `Život uputstvo za upotrebu` (1978).

*

Avangarda / nadrealizam / Arto / savremeni roman / francuski roman / eseji / moderna drama / pozorište surovosti / apsurd / Nervomer / parodija / ironija / travestija / dadaizam / nedrealizam / Tristan Cara / Aragon / Keno / Stilske vežbe / melanholija / komično / apsurdno /

***
UNOS: 210106
Šifra:

64926149 Kakav mali moped - Žorž Perek

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.