Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MAFIJAVELIJEVI SINOVI
Dušan Mandić
Str 155
povez mek
stanje knjige dobro, pisano na par mesta
BIGZ 1982

OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA
http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1
Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini.

O knjizi
Dušan Mandić je rođen 14. januara 1931. godine u Valjevu, od oca Novaka i majke Leposave Mandić, rođene Mihajilović. Bio je najmlađe od četvoro dece, sestara bliznakinja Milene i Miroslave i brata Slobodana. U Valjevu je Dušan završio osnovnu školu i gimnaziju, a izučio je i električarski zanat. Godine 1947. upisuje se na Geodetsko vojno učilište, koje završava dve godine kasnije. Kao kartograf i kasnije astronom, radio je do 1970. godine, a uporedo se probija u svet novinarstva.

Svojevremeno je rekao kako je jedan od filmova njegove generacije `Praznik u Rimu`, uticao na njegov mladalački stav o novinarstvu kao profesiji koja nosi sa sobom izvesnu bezbrižnost, lakoću življenja i slobodu. Veoma rano je počeo da se probija u svet novinarstva, pišući na različite teme. Zainteresovan za astrologiju, tokom dugih noći dežurstava u opservatoriji na Zvezdari, počeo je da se bavi izradom horoskopa koje je objavljivao u novinama. Nakon što mu je jednom jedan mladić došao zamolivši ga da mu `predvidi` da li će veza sa devojkom koju voli biti ostvarena, odustao je od `predvidjanja budućnosti`. Ipak, retkim prijateljima je ponekad veoma tačno govorio o dogadjajima koji su bili i koji će se tek desiti, a o kojima on sam nije mogao znati na bilo koji način... Imao je veoma razvijenu intuiciju i dar da dublje sagleda i razume drugog čoveka. Njegovi prijatelji su često govorili kako je uvek znao šta da kaže i kako da ohrabri, uteši i podrži.

Kada mu je političkom odlukom oduzeto radno mesto, a kao opcija ponuđena slabije plaćena pozicija ispod njegovih kvalifikacija, dao je otkaz i u potrazi za rešenjem nemile situacije u kojoj se našao, šetao je ulicama grada. Tada je sreo prijatelja koji mu je ponudio mesto u Novinsko izdavačkoj ustanovi Narodna armija, gde je obavljao uredničke dužnosti u istoimenom listu, te u nedeljniku Front i u izdavačkoj delatnosti kuće.

Više je puta bio odlikovan, pohvaljivan i nagrađivan visokim vojnim i novinarskim priznanjima, a bio je i vanredno unapređen.
Postavši istaknuti novinar, negovao je neponovljivu školu novinarstva, iz koje su potekle generacije potonjih vojnih reportera, izveštača, komentatora i urednika. Napisao je više knjiga, monografija, hronika dokumentarno - publicističkog karaktera. Bio je jedan od utemeljivača vojnog novinarstva i publicistike kod nas, ali i jedan od najznačajnijih humorista i satiričara sa prostora bivše Jugoslavije.

Kao saradnik časopisa Jež (i Ošišani Jež), Politike ekspres, kao i mnogih listova i časopisa koji su objavljivani na prostoru bivše Jugoslavije, bavio se satirom, kozerijom, humorističkim žanrovima, dostigavši najviše domete u ovoj oblasti o čemu svedoče i brojne nagrade na smotrama i festivalima humora i satire širom prostora bivše Jugoslavije. Osvojio je nagrade: Zlatni jež, Radoje Domanović, Zlatnu čiviju, prvu nagradu na konkursu časopisa NIN za satiričnu priču, nagradu Radio Beograda...

Pozvan je od strane čelnika Radija i televizije Studio B, da nastavi tradiciju koju je postavio Duško Radović svojom emisijom `Beograde dobro jutro`, dodeljena su mu dva termina - u jutarnjem i popodnevnom programu, gde je u emisiji pod nazivom "Vibracije" čitao tekstove o Beogradu i beograđanima, `pričice` koje je kako je sam rekao `prepisivao iz svakodnevnog života`, punih šest godina.

Godine 1960. oženio se Desankom Miljković, sa kojom je dobio troje dece: Dejana, Milenu i Nađu.

Preminuo je nakon teške bolesti 3. decembra 1997.