Тинејџерка Франческа за себе мисли да је обична. Има своје устаљено место у групи другарица, не воли да буде у центру пажње и своје мисли најчешће изговара у себи. Њена мајка Мија не слаже се с тим и, на њено инсистирање, Франческа прелази у нову школу, коју већином похађају дечаци. Због новог и непријатељски настројеног друштва Франчески је још теже јер се истовремено с Мијом, с којом је увек могла о свему да разговара, нешто дешава – не иде на посао, престала је да једе и не устаје из кревета.
Док се Франческа бори са изазовном ситуацијом код куће сазнајемо и како је то бити девојка у мушкој школи; како бунтовни панкер, страствена феминисткиња и тиха чланица школског оркестра могу постати одлична мрежа подршке, као и то како особа која нас највише нервира може постати неко чији поглед тражимо у школском ходнику.
Водећа мисао овог романа – Уради сваког дана нешто што те плаши – тера нас да преиспитамо своје страхове и да направимо искорак из сигурне зоне.