Godina izdanja: 2025.
Format - 14x21 cm
Povez - Mek
Pismo - Ćirilica
Izdavač: Karpos
Autor: Đulio Gvidorici, Silvija Romani
EAN: 9788664352529
Na Siciliju su još od najdavnijih vrena nadirale civilizacije, jedna za drugom. Ali Grci su toj zlji utisnuli neizbrisiv pečat – onaj koji i danas čini njeno najdublje biće. Bogovi nikada nisu napustili ostrvo. Po sunčanim poljima usred leta, duž puteva što se lepe za stene sicilijanskih planina, još se može čuti kako Herakle doziva svoja stada i Odisej se podsmeva Kiklopu. U suton nad Agriđentom, Selinuntom i Segestom još uvek teku povorke u čast bogova. Kada dan prizove noć, u pozorištima Sirakuze i Taormine mit ponovo progovara kroz prikazivanje tragedija – snažnim glasom kakav je morao imati u V veku pre nove ere, u Grčkoj. Sicilija, zlja utočišta za bogove i heroje, nimfe i filozofe, čudovišta i kraljeve, oličenje je one magične, radosne začudnosti koju su Grci toliko voleli.U knjizi “Sicilija bogova. Mitologija, istorija, kultura&rdquo, univerzitetski profesori Đulio Gvidorici i Silvija Romani, nastavljaju da prate razvoj grčke mitologije u njenom geografskom i istorijskom kontekstu, ovoga puta na Siciliji, najveć mediteranskom ostvru. Istražujući znamenite sicilijanske istorijske lokalitete, ispredajući priču od prošlosti i sadašnjosti, autori su ovom knjigom kreirali svojevrsnu malu kulturnu istoriju Sicilije.„Afrodita i dalje posmatra morsku pučinu iz svog hrama u Eričeu, podignutom na litici iznad mora, u čij podnožju leži Anhiz, koji joj beše smrtni supružnik na jedan dan. Kiklopi i Hefest nikada nisu napustili svoju kovačku radionicu u tajnom skrovištu u utrobi Etne ili Eolskih ostrva. Nije ga napustila ni prelepa Persefona koju je bog Had oteo i odveo u Podzlje, kraj jezera Perguza, jedne od „kapija“ ka svetu mrtvih. Nimfa Kijana izabrala je Siciliju da se tamo pretvori u izvor vode, a Aretuza, koja je izronila da opet ugleda zvezde upravo u morskim vodama pred Sirakuzom, živi zauvek preobražena u ponornicu na obali Ortigije, stopljena s Alfej, rečnim bogom koji se u nju zaljubio. I danas je tamo, okružena venc od trske, dok se po jezercetu lenjo praćakaju patke, a posetioci uživaju u sladoledu iz obližnje poslastičarnice ili pak kupuju suvenire.“