Autor: Domaći
Vrsta: Opšti

Autor:: Danko Šipka
Žanrovi:: Domaći pisci, Rečnici
Izdavač:: Prometej, Novi Sad
Broj strana: 2238
Format: 24 cm

Rečnike karakteriše okrenutost korisniku, podela na dve jasne grupe u zavisnosti od nivoa vladanja jezikom i prilagođenost selekcije i sadržaja potrebama tih grupa. Rečnik od 25 hiLjada odrednica namenjen je osobama sa nivoom vladanja jezikom (1 i 2 na američkoj skali ILR, odnosno A1, A2 i B1 na skali Saveta Evrope CEF, rečnik od 90 hiLjada odrednica onima na nivou 3 i višem na skali ILR odnosno B2 i višemna skali CEF). Cela konstrukcija rečnika polazi, dakle, od konkretnih potreba u oba smera (englesko-srpski, srpsko-engleski) a ne od subjektivne procene autora šta ukLjučiti. Ovo je prva prednost u odnosu na postojeće rečnike.

Prednosti rečnika
• Za svaku odrednicu je dat akcenat i takođe je data promena akcenta tamo gde je ima (toga kod Bensona nema) • Za svaki glagol je data rekcija, što znači da je data informacija o tome da li je glagol povratni, prelazan ili neprelazan,a ukoliko postoji razlika u upotrebi između srpskog i engleskog glagola, ta razlika je bez izuzetka navedena (toga kod Bensona nema) • Za svaki glagol je naveden njegov vidski parnjak, to znači da je za svaki svršeni glagol dat i njegov nesvršeni oblik, sem ako je glagol dvovidski, onda naravno nema ništa navedeno (da bude jasnije, npr. dotrcati, dotrcavati precrtati, precrtavati itd. • Za svaki predlog je data naznaka koji padež se koristi s njim • Za svaku odrednicu je dat izgovor u formatu IPA (to su fonetski simboli), data je razlika između britanskog i američkog izgovora i ono sto je takođe bitno, a nema kod Bensona, jeste da je pored tog izgovora dat i izgovor u srpskim aproksimativima (srpskim slovima napisan izgovor reci npr. drug [drag]), a to znači da onaj ko ne zna da čita fonetske simbole moći će na ovaj način da zna kako da izgovori reč • Svaki navedeni ekvivalent je razgraničen definicijom, naime, ukoliko neka reč ima više značenja, pored svakog značenja je data napomena o upotrebi tako da ne može doći do dvoumLjenja oko toga koja reč da se upotrebi (toga kod Bensona nema) • Svaki lažni prijateLJ u rečniku je obeležen, a lažni prijateLJ je reč koja samo naizgled ima isto značenje u drugom jeziku, npr. eventualno i eventually (eventually ne znaci eventualno mada su oblikom slične) (opet, toga kod Bensona nema) • Svugde su date ustaLjene kombinacije reči, npr. ako je odrednica privatan, date su kombinacije privatni hotel, časovi itd. ako je odrednica prirodan, onda su to prirodne nauke, bogatstva, smrt itd. (toga kod Bensona uglavnom ima) • Za svaki predlog, prilog, rečcu, uzvik je dat primer u vidu cele rečenice Generalno, rečnik od 90.000 reči obuhvata različite nivoe znanja od niskog do vrlo visokog, pa samim tim je opseg reči veliki, a to znači da su ukLjučeni i stručni pojmovi iz raznih poLja: religije, sporta, kulinarstva, biologije, zoologije, botanike, informatike, matematike, hemije, lingvistike, arhitekture, i dr. da ne navodimo sad sve, takođe, data je naznaka kada je u pitanju zastarela reč (arhaizam), istoricizam (koja se nekada koristila u vezi sa određenim periodom u istoriji), sleng. Takođe, naznačeno je kada se radi o zapadnosrpskoj varijanti (recimo, nešto što se koristi u hrvatskom ili bošnjačkom).