Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-6435-152-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

EDMONDO DE AMICIS

CARIGRAD

Predgovor - Umberto Eko

Pogovor - Stephen Parkin

Prevod - Senka Jevtić

Izdavač - Karpos, Loznica

Godina - 2020

236 strana

25 cm

Edicija - Biblioteka Gradovi

ISBN - 978-86-6435-152-2

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
UMBERTO ECO - Istanbul, grad sa tri imena

DOLAZAK

PET SATI KASNIJE

MOST

STAMBOL
U hotelu
Carigrad

DUŽ ZLATNOG ROGA
Galata
Kula Galata
Galatsko groblje
Pera
Veliko groblje
Pankaldi
Sveti Dimitrije
Tatavla
Kasimpaša
Kafana
Pijalepaša
Ok mejdan
Piripaša
Haskoj
Halidžioglu
Sutludže
U čamcu

VELIKI BAZAR

ŽIVOT U CARIGRADU
Svetlost
Ptice
Uspomene
Sličnosti
Odevanje
Budućnost Carigrada
Psi
Evnusi
Vojska
Besposlica
Noć
Život u Carigradu
Italijani
Pozorišta
Kuhinja
Muhamed
Ramazan
Stari Carigrad
Jermeni
Grci
Jevreji
Hamam
Kula seraskerijata
Carigrad

SVETA SOFIJA

DOLMABAHČE

TURKINJE

YANGIN VAR!

ZIDINE

STARI SARAJ

POSLEDNJI DANI
Džamije
Cisterne
Skutari
Palata Čiragan
Ejup
Muzej janičara
Turbeti
Derviši
Čamlidža

TURCI
BOSFOR

STEPHEN PINKER - Pogovor
Indeks imena
Indeks toponima


`„Put u grad koji je do tog momenta bio drugi Rim, svetionik hrišćanske civilizacije na čitavom Orijentu, a od tog trenutka simbol osmanske veličanstvenosti sa bazilikama pretvorenim u džamije i sa istim onim obrisima građevina na horizontu koji se polako korenito menjaju, svakako je sudbonosan i razumljiv za jednog zapadnjaka na hodočašću. … [D]okle god je Carigrad bio glavni grad hrišćanskog carstva, hrišćanski svet na Zapadu smatrao ga je tuđim, žarištem propasti i jeresi, predmetom nepoverenja. Kada postaje centar muslimanskog antihrista, prevazišavši prvi šok (između XVI i XVII veka), malo-pomalo Carigrad postaje predmet želje, podsticaj egzotičnih maštanja, cilj književnih pohoda. Dokle god je bio gotovo isti kao hrišćanski zapadni deo sveta, nisu ga voleli, a kada postaje potpuno drugačiji, postaje hram posebnosti.“

Jutrošnji prizor nestade. Onaj Carigrad, sav od svetlosti i lepote, jedan je neverovatan grad, raštrkan po beskrajnom smenjivanju brežuljaka i dolina. To je lavirint ljudskih mravinjaka, grobalja, ruševina, opustošenih mesta, nikad ranije viđena mešavina civilizacije i varvarstva koja predstavlja sliku svih gradova sveta i skuplja u sebe sve prizore ljudskog života. Od velikog grada postoji samo skelet, čiji je mali deo u građevinama, a ostalo je jedna ogromna gomila daščara, beskrajni azijski tabor u kome vrvi nikad prebrojano stanovništvo, ljudi svih rasa i svih vera. Veliki je to grad u preobražavanju, sastavljen od starih gradova koji se raspadaju, od novih gradova koji su juče nikli i od drugih koji upravo nastaju. Sve je u neredu. Svuda se vide tragovi mukotrpnog rada: brda probijena, brežuljci razrovani, predgrađa sravnjena sa zemljom, veliki drumovi započeti sa izgradnjom. Ruševine i ostaci su beskrajno rasuti po zemljištu trajno izmučenom ljudskom rukom. To je jedan nered, zbrka različitih prizora, neprestani niz neočekivanih i čudnih panorama da vam se pamet zavrti. Ako pođete do kraja neke otmene ulice, zatvorena je provalijom. Ako izađete iz pozorišta, naći ćete se među grobovima. Stignete li do vrha kog brda, videćete pod nogama šumu a na brdu pred vama neki drugi grad. Predgrađe kojim ste malopre prošli vidite, okrenuvši se iznenada, na dnu duboke doline, sakriveno među drvećem. A ako skrenete iza neke kuće, eto luke. Siđete li nekom ulicom, nestade grada, i nalazite se u pustom tesnacu odakle se vidi samo nebo. Naselja se iznenada pojavljuju, skrivaju se, iskaču neprestano nad glavom, pod nogama, iza leđa, daleko i blizu, na suncu, u seni, među šumama, pored mora. Napravite li korak napred, vidite beskrajan prizor. Koraknete li natrag, ne vidite više ništa. Dignete li glavu, hiljade minareta. Siđete li za pedalj, svi nestaju. Putevi, beskrajno isprepletani, vijugaju među brežuljcima, penju se na bedeme, idu tik uz ponore, prolaze ispod akvadukta, rastavljaju se na uličice, spuštajući se na stepeništa, usred grmlja, tvrđava, ruševina, među pesak. Na trenutak, kao da veliki grad odahne u seoskoj samoći, a onda ponovo počinje gušći, šareniji, veseliji. Ovde se prostire, tamo se penje, malo dalje se obrušava, razilazi se, pa se opet skuplja, na jednom se mestu puši i diže buku, na drugom spava, na jednoj se strani sav crveni, na drugoj je sav beo, na trećoj preovladava zlatna boja, četvrta strana predstavlja brdo cveća. Elegantan grad, selo, vrt, luka, pustinja, pijaca, groblje, smenjuju se bez kraja, uzdižući se stepenasto jedno iznad drugog, tako da se sa nekih vrhova samo jednim pogledom mogu obuhvatiti sve raznolikosti čitavog predela.

Od svih opisa dolazaka u Istanbul možda je najpoetičniji opis jednog autora koji je međunarodno manje poznat od Nervala, Gautiera, Flauberta i Lottija, istanbulskih putopisaca. Reč je o Edmondu de Amicisu. U Italiji su svi mladi (počev od 1886. pa sve do moje generacije) odrastali uz njegovu knjigu Srce (Cuore). Međutim, De Amicis je bio i izvrstan putopisac i to je pokazao u delu Carigrad (1877), prelepom putopisu koji mi je pravio društvo na mom prvom putovanju u Istanbul.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Amikis Amićis Eko Constantinopoli Stiven Parkin Abdulaziz Sultan Abdulmedžid Ahmed Bajazit Theophile Gautier Teofil Gotje Ibrahim Enrico Junck Justinijan Car Konstantin Alphonse De Lamartine Alfons Lamartin Mahmud Mehmed Muhamed Murat Osman Selim Slulejman Teodosije Alhambra Anadolija Bab Humajun Balat Bešiktaš Bulgurlu Bursa Crno More Dolmabahče Ejup Eanar Fener Findikli Hipodrom Jedikule Kasimpaša Kalender Mramorno More Pariz Pera Prinčevska Ostrva Sedam Kula Skutari Sveta Sofija Tophane Trakija Trapezunt Vlaherna Zlatni Rog Zlatna Kapija