Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Mek povez, 63 strane, solidno stanje, izdanje Književna opština Vršac 1992. Jedan list na kraju je ispao, ne smeta čitanju, cena snižena.

Posvetimo prstohvat pažnje eseju “Oproštaj sanjara od devete zemlje”, ne samo zato što je prvi (u ovom hronološkom rasporedu), nastalom 1991. i sa podnaslovom “Stvarnost koja je prošla: sećanja na Sloveniju”.

Danas se sa raznih strana, uključujući i svetske centre moći, čuje kako Zapadni Balkan, tj. ovaj region ne treba da gleda u skoriju, krvavu prošlost, rastakanje bivše nam države, već da se okreće budućnosti i povezuje. Ostavimo po strani teme i dileme koje to nužno otvara, ne zato što u povezivanju ima nečeg spornog, naprotiv, ono je, valjda, jedino životvorno, nego zato što nije lako progutati tako gorku pilulu da smo se (umesto eventualnog redefinisanja onog što je trebalo) tako strašno i krvavo raspali, suštinski, da bismo preraspodelom kapitala postali neokolonijalna tačka na mapi, narod svih nacija osiromašio, nekolicina besramno obogatila, a i dalje taj proces teče. Ostavimo, dakle, po strani brojne teme i dileme, od toga da li je u osvit krvavog raspada velikosrpski hegemonizam, o kome se toliko govorilo, bio dominantno raspoloženje kod većine stanovništva na prostoru Srbije, pa nadalje…

Pišući o svom viđenju i doživljaju Slovenije, odakle mu je majka, Handke govori i o obeležjima te povezanosti u različitosti koja je nekad bila, a koja sad opet treba da bude.

Bila je to država, piše nobelovac, u kojoj su “stvari išle čoveku naruku”, odnosno bile manje-više po meri običnih ljudi, zatim da je na neki način “zavideo istoriji otpora velike Jugoslavije”, za zapadnomedijsku pripremu raspada beleži “pljačkaški pohod na jezik i identitet”…