pregleda

Tragom ATLANTIDE Ekspedicija Foset P.H.Foset


Cena:
650 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Čurug,
Žabalj
Prodavac

gostezo (2850)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4124

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 1991
ISBN: ISBN 86-81563-17-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tragom ATLANTIDE Ekspedicija Foset P.H.Foset *3787*2020
EKSPEDICIJA FOSET ISBN 86-81563-17-3
Izdanje: DOSIJE Beograd 1991.g
Povez broš na preklop. 361.strana,latinica,ilustrobana cb.foto, format: 24 x 16 cm,težina oko 800.grama
stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja
SEKSTANT/ Pukovnik Persi Harison FOSET je zaista postojao.. Krstario je džunglama Južne Amerike u kojima je i nestao i nikada nije nađen... Ovo je jedna od najuzbudljivijih putopisnih knjiga SVIH vremena... Pogovor Aleksandar Palavestra.
Nikada jedan čovek nije sa toliko strasti, odricanja i žrtve tražio Atlantidu, kao što je to činio pukovnik Persi Harison Foset (Persy Harrison Fawcett) u periodu od 1906. do 1925. godine. Te godine je proveo po bespućima i džunglama Južne Amerike, što po zadatku koji mu je poverila britanska vojska – markiranje međudržavnih granica usred džungle, a što po istraživačkim ekspedicijama koje je sam organizovao. O svemu doživljenom je svojoj porodici u Engleskoj slao duga pisma koja su mesecima putovala. Mnogo godina kasnije, njegov mlađi sin Brajan Foset (Brian Fawcett) je ta ista pisma oblikovao u knjigu „Tragom Atlantide“ koja je vremenom postala kultna. Od tada, pukovnik Foset je ime koje vernici i istraživači Atlantide izgovaraju sa poštovanjem i divljenjem. Poslednja poglavlja knjige je dopisao Brajan Foset, a odnose se na potragu za pukovnikom Fosetom i njegovim starijim sinom Džekom (Brajanovim bratom), koji su nestali u džungli 1925. godine, tokom poslednje Fosetove ekspedicije.
Zvali su ga `sanjar Foset`, `mistik Foset`... Na žalost, Foset nije ostvario svoj san, kao što je Hajnrih Šliman (Heinrich Schliemann) ostvario svoj san otkrivši Troju, ali je njegova fanatična potraga na tlu Južne Amerike za dokazima o postojanju Atlantide dostojna divljenja.
Osim potrage za Atlantidom (`uzvišeni mit čovečanstva` - Georges Poisson, 1949) knjiga predstavlja jedan od najboljih ikada napisanih putopisa i detaljno opisuje jedan neponovljiv prostor i jedno neponovljivo vreme, Južnu Ameriku s početka XX veka (`Nikada nisam vidio gore poput ovih. Doslovno me smrvila njihova grandioznost`).
Knjiga je i sjajna karakterologija stanovnika latinske Amerike, Foset mnogo piše o mentalitetu i belih doseljenika i Indijanaca i crnaca i mešanaca, opisuje zverstva koja je evropski ološ počinio domorodačkom stanovništvu, te naseljavanje kontinenta početkom XX veka. Foset piše o biologiji i zoologiji Južne Amerike, o lokalnim legendama, mitovima i predanjima. Knjiga je i priručnik za preživljavanje u džungli – kako improvizovati lečenje, kako se treba ophoditi prema divljacima, kako se čuvati od zveri, insekata i zmija, kako prepoznati bolest i nevolju na vreme („Bijaše to zbog toga što nas je hvatala gluhoća, koju stvara glad“)...
Foset u svojim ekspedicijama istražuje legende o postojanju „belih Indijanaca“ i traži jedan legenedarni izgubljeni grad u džungli. Brajan Foset navodi, govoreći o svome ocu, da „samo sanjari postaju istraživači, a samo istraživači postaju pioniri“. Lično, uvek ću se isto pitati: postoji li išta uzvišenije od otkrivanja nove zemlje, od istraživanja nepoznatog kontinenta? A pukovnik Foset je bio tamo, na pravom mestu i u pravo vreme – doslovno trčeći za svojim snom u vreme bez satelitskih snimaka i telefona, u vreme kada je zemlja bila još uvek neistražena. („Budući da sam u suštini bio istraživač i budući da me privlači svaka opasnost...“, „Nema te mašte koja bi mogla roditi viziju ravnu ovoj stvarnosti“, „Može li čovjeka išta više očarati negoli pronicanje u tajne prošlosti i rasvjetljivanje povijesti same civilizacije!?“) Da je bio i vizionar, svedoče njegove reči: „Matto Groso je najvećim dijelom nepoznat kraj. Koliko se zna, nije još nitko prodro u brdovita područja na sjeveru. Doduše, onamo su pošle mnoge ekspedicije, ali se ni jedna nije vratila. To je u svakom pogledu gadan kraj. Zapamtite moje riječi: pa ma koliko bile velike i dobro opremljene ekspedicije, koje će pokušati da ga istraže, nikome neće poći za rukom da ga istraži pješke. Tko zna: možda će za stotinjak godina taj posao obaviti strojevi za letenje!?“
Foset je, iako je bio vojnik i pustolov, suštinski bio istraživač: „Bilo kako bilo, činjenica ostaje da se domaći i inozemni učenjaci, koji dobro poznaju Braziliju, slažu u tome, kako bi se jedino pretpostavkom o postojanju neke drevne i zaboravljene civilizacije mogla riješiti zagonetka porijekla pronađenih natpisa i impresivnih keramičkih predmeta“.
Luis Spens (Lewis Spence), slavni naučnik i autor „Istorije Atlantide“ je bio Fosetov prijatelj, kao i ser Artur Konan Dojl (Sir Arthur Conan Doyle), pisac koji je svetsku slavu stekao zahvaljući svom junaku Šerloku Holmsu, ali i knjigama „Izgubljeni svet“ („Iščezli svijet“ u hrvatskim prevodima) i `Dubine Marakota` (priča o Atlantidi). Za mesto radnje „Izgubljenog sveta“ Dojl je iskoristio Fosetove opise Planine Richarda Franca, u okolini Matto Grosa.
Po pitanju „kamenog idola poreklom sa Atlantide“, koga mu je poklonio ser Rider Hagard (sir Rider Haggard) Foset se pita: „Kakvog bi smisla imalo proizvesti falsifikat nekog antikviteta, o kojem nitko ne može stvoriti čak ni pogrešan sud?“ („Teško je zamisliti da bi neuki pustolovi mogli naprosto izmisliti opis kojega autentičnost tako verno potkrepljuju kiklopske ruševine, poznate danas golemom broju ljudi“).
Dragocena su i Fosetova opažanja i razmišljanja: o velikoj sličnosti Tibetanaca i bolivijskih Indijanaca, o tome kako Indijanci generacijama žvaću koku, radeći teške fizičke poslove – „čini se, da to djelomice omamljuje i same Indijance, pa su možda upravo zbog toga njihovi mozgovi tako tromi“;..................
Iz Fosetovih rukopisa se ne može zaključiti da je on bio čovek opsednut potragom za zakopanim blagom, ali o tome piše Aleksandar Palavestra u svom pogovoru knjige. Palavestra navodi podatak da se Foset, službujući u britanskoj vojsci na Cejlonu krajem XIX veka „duboko zainteresovao za budizam i utrošio je sve svoje slobodno vreme i novac uzaludno tražeći, uz pomoć neke tajanstvene mape, zakopano blago kendijskih kraljeva“..............
Spiritualna potraga za pukovnikom Fosetom verovatno i danas traje, za njim su tragali i tragaju brojni mistici i danas, a poznati su zapisi Džeraldine Kamins (Geraldine Cummins, The Fate of Colonel Fawcett, London, 1955)... Pukovnik Foset, vek nakon svog misterioznog nestanka, danas ima armiju sledbenika, stoga i ne čudi postojanje sajta za poštovaoce ovog velikog istraživača: The Great Web of Percy Harrison Fawcett...

isključivo slanje pošiljka preporuka-nikako običnom poštom -NEŠALJEM POUZEĆEM-samo ako postignemo dogovor
BANCA INTESA-DINARSKI RAČUN: 160-5600100632689-89
/moguće i preko post-neta. ŠALJEM ZA INOSTRANSTVO**SLANJE INOSTRANSTVO ISLJUČIVO SAMO DOGOVOR PRE KUPOVINE-preko Pay Pala-plaćanje---** SENDING ABROAD ONLY ONLY DEAL PRE-PURCHASE-payment via Paypal---PLAĆANJE IZ INOSTRANSVA-PREKO PAY PAL-a ili WSTERNUNION
-OBAVEZNO IME AUKCIONARA NA UPLATI.-PRVOM PORUKOM-OBAVEZNO-JASNO POTVRDITI:
KUPOVINOM PREDMETA- OBAVEZNO POTVRDITI ADRESU I PODATKE PRIMAOCA-TELEFON--1. OPCIJU SLANJA- 2. -OPCIJU PLAĆANJA-PORUKOM NA KUPINDU- NESNOSIM ODGOVORNOST AKO SE NEPOTVRDI I POŠALJEM KAKO JE U PODATCIMA ČLANA SA KUPINDA.
Troškove slanja snosi kupac koji bira i način slanja-isključivo preporukom.
--- NEŠALJEM PREDMETE U INOSTRANSTVO - ISLJKUČIVO ŠALJEM SAMO AKO POSTIGNEMO PREDHODAN DOGOVOR PRE KUPOVINE/.plaćanje preko pay pal,...dogovor

NEŠALJEM POUZEĆEM. ISKLJUČIVO preporučena pošta,POSTEXPRESS,PAKET,VREDNOSNO PISMO-ZAVISNO OD VREDNOSTI ROBE -lično o trošku kupca.Plaćanje pre slanja plus troškovi dostave a delom i pakovanja-SNOSI KUPAAC-I za veće iznose elektronsko praćenje paketa(PREKO 1000.DIN),za vrednosti-vrednosna pošiljka-(OBAVEZNO -ELEKTRONSKO PRAĆENJE POŠILJKE)-objedinjene pošiljke smanjuju troškove-dogovor moguć
- NOVČANICE ŠALJEM ISKLJUČIVO VREDNOSNIM PISMOM obavezno ime i prezime kupca-na uplati. Prilikom kupovine porukom potvrditi lične podatke i adresu sa kontakt telefonom.
POSTAVLJAJTE PITANJA TIPA-želim, tražim, da li imaš da postaviš na kupindo prodaju okvirna cena -bez ličnih podataka i telefona-poruke korisničkim imenom....
SVE ODGOVORNOSTI PRI SLANJU po poštanskim i kurirskim službama,što se tiče isporuke-oštećenje,gubljenje pošiljke i netačno dati podatci na kupindo portalu ili potvrdnom porukom za slanjepaketa KUPINDO PORUKOM na određenu adresu primaoca snosi kupac. VELIKI IZNOSI-VREDNOSNA POŠILJKA.


Predmet: 59658999
Tragom ATLANTIDE Ekspedicija Foset P.H.Foset *3787*2020
EKSPEDICIJA FOSET ISBN 86-81563-17-3
Izdanje: DOSIJE Beograd 1991.g
Povez broš na preklop. 361.strana,latinica,ilustrobana cb.foto, format: 24 x 16 cm,težina oko 800.grama
stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja
SEKSTANT/ Pukovnik Persi Harison FOSET je zaista postojao.. Krstario je džunglama Južne Amerike u kojima je i nestao i nikada nije nađen... Ovo je jedna od najuzbudljivijih putopisnih knjiga SVIH vremena... Pogovor Aleksandar Palavestra.
Nikada jedan čovek nije sa toliko strasti, odricanja i žrtve tražio Atlantidu, kao što je to činio pukovnik Persi Harison Foset (Persy Harrison Fawcett) u periodu od 1906. do 1925. godine. Te godine je proveo po bespućima i džunglama Južne Amerike, što po zadatku koji mu je poverila britanska vojska – markiranje međudržavnih granica usred džungle, a što po istraživačkim ekspedicijama koje je sam organizovao. O svemu doživljenom je svojoj porodici u Engleskoj slao duga pisma koja su mesecima putovala. Mnogo godina kasnije, njegov mlađi sin Brajan Foset (Brian Fawcett) je ta ista pisma oblikovao u knjigu „Tragom Atlantide“ koja je vremenom postala kultna. Od tada, pukovnik Foset je ime koje vernici i istraživači Atlantide izgovaraju sa poštovanjem i divljenjem. Poslednja poglavlja knjige je dopisao Brajan Foset, a odnose se na potragu za pukovnikom Fosetom i njegovim starijim sinom Džekom (Brajanovim bratom), koji su nestali u džungli 1925. godine, tokom poslednje Fosetove ekspedicije.
Zvali su ga `sanjar Foset`, `mistik Foset`... Na žalost, Foset nije ostvario svoj san, kao što je Hajnrih Šliman (Heinrich Schliemann) ostvario svoj san otkrivši Troju, ali je njegova fanatična potraga na tlu Južne Amerike za dokazima o postojanju Atlantide dostojna divljenja.
Osim potrage za Atlantidom (`uzvišeni mit čovečanstva` - Georges Poisson, 1949) knjiga predstavlja jedan od najboljih ikada napisanih putopisa i detaljno opisuje jedan neponovljiv prostor i jedno neponovljivo vreme, Južnu Ameriku s početka XX veka (`Nikada nisam vidio gore poput ovih. Doslovno me smrvila njihova grandioznost`).
Knjiga je i sjajna karakterologija stanovnika latinske Amerike, Foset mnogo piše o mentalitetu i belih doseljenika i Indijanaca i crnaca i mešanaca, opisuje zverstva koja je evropski ološ počinio domorodačkom stanovništvu, te naseljavanje kontinenta početkom XX veka. Foset piše o biologiji i zoologiji Južne Amerike, o lokalnim legendama, mitovima i predanjima. Knjiga je i priručnik za preživljavanje u džungli – kako improvizovati lečenje, kako se treba ophoditi prema divljacima, kako se čuvati od zveri, insekata i zmija, kako prepoznati bolest i nevolju na vreme („Bijaše to zbog toga što nas je hvatala gluhoća, koju stvara glad“)...
Foset u svojim ekspedicijama istražuje legende o postojanju „belih Indijanaca“ i traži jedan legenedarni izgubljeni grad u džungli. Brajan Foset navodi, govoreći o svome ocu, da „samo sanjari postaju istraživači, a samo istraživači postaju pioniri“. Lično, uvek ću se isto pitati: postoji li išta uzvišenije od otkrivanja nove zemlje, od istraživanja nepoznatog kontinenta? A pukovnik Foset je bio tamo, na pravom mestu i u pravo vreme – doslovno trčeći za svojim snom u vreme bez satelitskih snimaka i telefona, u vreme kada je zemlja bila još uvek neistražena. („Budući da sam u suštini bio istraživač i budući da me privlači svaka opasnost...“, „Nema te mašte koja bi mogla roditi viziju ravnu ovoj stvarnosti“, „Može li čovjeka išta više očarati negoli pronicanje u tajne prošlosti i rasvjetljivanje povijesti same civilizacije!?“) Da je bio i vizionar, svedoče njegove reči: „Matto Groso je najvećim dijelom nepoznat kraj. Koliko se zna, nije još nitko prodro u brdovita područja na sjeveru. Doduše, onamo su pošle mnoge ekspedicije, ali se ni jedna nije vratila. To je u svakom pogledu gadan kraj. Zapamtite moje riječi: pa ma koliko bile velike i dobro opremljene ekspedicije, koje će pokušati da ga istraže, nikome neće poći za rukom da ga istraži pješke. Tko zna: možda će za stotinjak godina taj posao obaviti strojevi za letenje!?“
Foset je, iako je bio vojnik i pustolov, suštinski bio istraživač: „Bilo kako bilo, činjenica ostaje da se domaći i inozemni učenjaci, koji dobro poznaju Braziliju, slažu u tome, kako bi se jedino pretpostavkom o postojanju neke drevne i zaboravljene civilizacije mogla riješiti zagonetka porijekla pronađenih natpisa i impresivnih keramičkih predmeta“.
Luis Spens (Lewis Spence), slavni naučnik i autor „Istorije Atlantide“ je bio Fosetov prijatelj, kao i ser Artur Konan Dojl (Sir Arthur Conan Doyle), pisac koji je svetsku slavu stekao zahvaljući svom junaku Šerloku Holmsu, ali i knjigama „Izgubljeni svet“ („Iščezli svijet“ u hrvatskim prevodima) i `Dubine Marakota` (priča o Atlantidi). Za mesto radnje „Izgubljenog sveta“ Dojl je iskoristio Fosetove opise Planine Richarda Franca, u okolini Matto Grosa.
Po pitanju „kamenog idola poreklom sa Atlantide“, koga mu je poklonio ser Rider Hagard (sir Rider Haggard) Foset se pita: „Kakvog bi smisla imalo proizvesti falsifikat nekog antikviteta, o kojem nitko ne može stvoriti čak ni pogrešan sud?“ („Teško je zamisliti da bi neuki pustolovi mogli naprosto izmisliti opis kojega autentičnost tako verno potkrepljuju kiklopske ruševine, poznate danas golemom broju ljudi“).
Dragocena su i Fosetova opažanja i razmišljanja: o velikoj sličnosti Tibetanaca i bolivijskih Indijanaca, o tome kako Indijanci generacijama žvaću koku, radeći teške fizičke poslove – „čini se, da to djelomice omamljuje i same Indijance, pa su možda upravo zbog toga njihovi mozgovi tako tromi“;..................
Iz Fosetovih rukopisa se ne može zaključiti da je on bio čovek opsednut potragom za zakopanim blagom, ali o tome piše Aleksandar Palavestra u svom pogovoru knjige. Palavestra navodi podatak da se Foset, službujući u britanskoj vojsci na Cejlonu krajem XIX veka „duboko zainteresovao za budizam i utrošio je sve svoje slobodno vreme i novac uzaludno tražeći, uz pomoć neke tajanstvene mape, zakopano blago kendijskih kraljeva“..............
Spiritualna potraga za pukovnikom Fosetom verovatno i danas traje, za njim su tragali i tragaju brojni mistici i danas, a poznati su zapisi Džeraldine Kamins (Geraldine Cummins, The Fate of Colonel Fawcett, London, 1955)... Pukovnik Foset, vek nakon svog misterioznog nestanka, danas ima armiju sledbenika, stoga i ne čudi postojanje sajta za poštovaoce ovog velikog istraživača: The Great Web of Percy Harrison Fawcett...
59658999 Tragom ATLANTIDE Ekspedicija Foset  P.H.Foset

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.