ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ASoglas
2022 g
166 str
21 cm

Postoje knjige koje nam promene pogled na na život, koje nam se uvuku u snove, uvuku nas u svoj svet, pa se saživimo sa junacima, te nedeljama posle pročitanih stranica živimo paralelne živote, pokušavajući da fikciju uklopimo u stvarnost ili stvarnost u fikciju. Tanka je linija, jer kad je siže život-priča, onda je moguće da određene junake pronađete u svojoj okolini ili, pak, u sebi. Jedna od takvih knjiga je i roman Vrisak na rubu ludila autorke Mariane Kunbar Selme, koji zapravo predstavlja drugi deo, tačnije nastavak prethodnog romana Žena s dušom kameleona. Romani, svaki za sebe mogu biti i samostalno čitani, bez osećaja da su nepotpuni, ali kada pročitamo oba dela tek tada možemo sagledati glavnu junakinju Milenu iz svakog ugla i razumeti njenu životnu priču.

Drugi deo Vrisak na rubu ludila počinje upravo na isti način kako mu i naslov govori. Glavna junakinja Milena se budi iz kome u bolnici, pokušava da shvati gde se nalazi i da shvati šta ju je dovelo u takvo stanje. Čitava radnja se tako odvija, od samog početka kao kakva grozničava trka, neprestani uspon uz planinu bola, gde bi na vrhu trebalo da se nalazi sreća. Mi upoznajemo ženu u svojim zrelim godinama koja je spremna da učini sve za voljenog čoveka, njena ljubav ne poznaje granice, a da je trenutak ponekad vredan kao čitava večnost upravo ćemo se uveriti čitajući ovo delo. Retrospektivnim monolozima mi možemo saznati gde je i kada Milena upoznala Marjana Maraia, poznatog kompozitora i kazanovu, kao i to kakav je bio njihov odnos. Ono u čemu se ogleda posebna veština autorke Mariane Kunbar Selme je mogućnost da glavnu priču obogati mnogim drugim epizodama, gde će se pojavljivati likovi koji će upotpuniti priču i svako od njih će imati određenu ulogu u svakom događaju. Te tako susret sa ženom u olujnoj noći, kada je krenula u potragu za klinikom u kojoj se nalazi čovek njenog života, imaće ključnu ulogu u Mileninom samospoznavanju, gde će sudbina ukrstiti puteve dvaju žena, ne bi li ih utešila obe i popunila prazninu nedostajanja, kakvo samo može biti između majke i kćerke.


l5