Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ZVONA BISETRA - Zorz Simenon
Autor: Zorz Simenon
Izdavač: Matica srpska - Novi Sad
Godina izdanja: 1965.
Broj strana: 247
Povez: Tvrd
Format: 21cm
Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice i listovi požuteli od starosti, izuzev toga u dobrom stanju.

Žorž Simenon je belgijski književnik koji je pisao na francuskom jeziku, rođen u Liježu 1903. godine. Vrlo rano odlučuje da se bavi pisanjem. Sa šesnaest godina postaje novinar u Gazet de Lijež, gde je u prvo vreme zadužen za najrazličitije događaje, a kasnije za duhovite komentare o gradskim glasinama. Njegov prvi roman, objavljen pod pseudonimom Žorž Sim, izlazi 1921: Most na Mezi, kratak duhoviti roman o životu u Liježu. Zajedno sa suprugom, slikarkom Režinom Ranšon, seli se 1922. u Pariz, gde uči zanat tako što piše priče i romane-feljtone svih žanrova: policijske, erotske, melodramatske itd. Između 1923. i 1933. objavljuje gotovo dve stotine romana, preko hiljadu priča i veliki broj članaka.

Godine 1929. Simenon piše svog prvog Megrea – Zagonetni Letonac – koga je izdavačka kuća Fajar objavila 1931. Komesar Megre ubrzo postaje veoma popularan lik. Simenon će napisati ukupno sedamdeset dve Megreove pustolovine (kao i nekoliko zbirki priča), od kojih je poslednja – Megre i gospodin Šarl – objavljena 1972. godine.

Ubrzo posle Zagonetnog Letonca Simenon počinje da piše ono što će nazvati svojim „pravim“ ili „teškim romanima“: više od sto deset naslova, od Alzaskog pansiona, objavljenog 1931, do Nevinih iz 1972, preko njegovih najpoznatijih dela: Kuća na kanalu (1933), Čovek koji je posmatrao vozove (1938), Gradonačelnik Vernea (1939), Neznanci u kući (1940), Tri sobe na Menhetnu (1946), Pismo mom sudiji (1947), Sneg je bio prljav (1948), Zvona Bisetra (1963) itd. Uporedo sa plodnom spisateljskom aktivnošću, mnogo putuje, seli se iz Pariza i nastanjuje u Šarantu, a za vreme Drugog svetskog rata u Vandeji. Godine 1945. odlazi iz Evrope u Sjedinjene Američke Države, gde će živeti deset godina; ženi se Denizom Uime. Vraća se u Francusku, a zatim konačno nastanjuje u Švajcarskoj. Godine 1972. odlučuje da prestane da piše. Opremljen magnetofonom, baca se na svoja dvadeset dva Diktata, a onda, posle samoubistva ćerke Mari-Žo, piše ogromne Intimne memoare (1981).

Simenon je umro u Lozani 1989. godine. Mnogi njegovi romani adaptirani su za film i televiziju.