Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-6044-001-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vadim Zeland: Transurfing - Upravljanje stvarnošću (knjiga 4.)

Format: 14,5 x 21
Povez: Meki
Broj strana: 140
ISBN: 978-86-6044-001-5
Godina izdanja: oktobar 2018.
Pismo: Latinica


„Upravljanje stvarnošću“ je četvrta knjiga o Transurfingu – tajanstvenom aspektu stvarnosti koja je u čitaocima izazvala toliko emocija. U prozaičnoj stvarnosti događaji idu svojim redosledom bez obzira na vaše „želim“ ili „ne želim“. Reklo bi se da je nemoguće prevazići ovu fatalnu neminovnost. Međutim, iz ovakvog položaja postoji potpuno neočekivan izlaz. Čovek i ne sluti da se nalazi u zarobljeništvu iluzije ogledala. U izvesnom smislu, svet je beskonačno dvostruko ogledalo. S jedne strane se nalazi materijalna vasiona, a s druge strane se prostire metafizičko prostranstvo varijanti, odnosno informaciona struktura u kojoj se čuvaju scenariji svih mogućih događaja. Broj varijanti je beskonačan, kao što je beskonačan i raspon dopuštenih položaja tačke na koordinatnoj ravni. Tamo je zapisano sve što je bilo, što jeste i što će biti. Odatle nam dolaze snovi, vidovitost, intuitivne spoznaje i uvidi. Osoba koja je omađijana ogledalom veruje da su odrazi u njemu prava stvarnost. Ali samo je potrebno da se probudi iz svog sna ogledala i oko nje će početi da se dešava nešto neverovatno...

Autor o sebi:

Diplomirao sam kvantnu fiziku na Državnom univerzitetu u Kaljiningradu, gde ujedno i živim. U dobi sam od pedeset godina, oženjen sam i otac jedne ćerke. Po nacionalnosti sam Rus, a jednom četvrtinom Estonac. Sve ostalo nema nikakvog značaja, kao što uostalom nema ni ovo. Ne želim da ističem svoj lični život, jer će nakon toga on prestati da bude lični. Velika popularnost se okrene protiv vas ako podlegnete iskušenju i popnete se na pijedestal da bi svi mogli da vas vide.

Na pitanje radoznalih čitalaca: „Ko je Vadim Zeland”? obično odgovaram: Niko. Moja biografija ne može i ne treba da bude predmet interesovanja budući da nisam ja autor Transurfinga već samo njegov „prenosnik”. Zaista je potrebno da budem „niko”, samo prazan sud, kako ničim ličnim ne bih izvitoperio ovo drevno znanje koje otvara vrata u svet gde nemoguće postaje moguće. Stvarnost prestaje da postoji kao nešto spoljašnje i nezavisno, a postaje pristupačna ako se slede određena pravila. Tajna, prikrivena samo onim što leži na površini, toliko je veličanstvena, da identitet njenog prenosnika prestaje da bude važan. Možda su pravi interes zaslužili „Čuvari” koji su mi dali ovo znanje, ali i oni više vole da ostanu u senci...”