ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Peter Pišćanek RIVERS OF BABYLON
Kako je ložač postao tajkun

IP Dobar Naslov, Beograd 2011.
304 strane.

Odlično očuvana.

Da prebrišete mesto zbivanja i pročitate knjigu, niko vas ne bi ubedio da se radnja odvija u Bratislavi, negde posle „baršunaste revolucije“, na prelasku iz komunizma u „demokratiju“. Bili biste potpuno uvereni da je u pitanju Srbija.

Dileri deviza, šverceri svega i svačega, prostitutke koje se predstavljaju kao umetnice, primitivci, poltroni, korumpirani političari, ludaci, kriminalci opšte prakse, i dalje aktivni agenti raspuštene komunističke tajne policije - sav ovaj šaroliki i Srbima veoma prepoznatljiv svet, gradi fabulu romana slovačkog pisca Petera Pišćeneka „Rivers of Babylon“ koji u svom srpskom izdanju (IP „Dobar naslov“, 2011) ima i mamac u podnaslovu: „Kako je ložač postao tajkun“.
Ali to i jeste brutalna, ironična, priča o tome. Da prebrišete mesto zbivanja i pročitate roman, niko vas ne bi ubedio da se radnja odvija u Bratislavi, negde posle „baršunaste revolucije“, na prelasku iz komunizma u „demokratiju“. Bili biste potpuno uvereni da je u pitanju Srbija - negde u periodu od „događanja naroda“, pa nadalje... I još dalje.

Naziv „Rivers od Babylon“ može se uzeti i kao kao metafora vavilonskog haosa i dekadencije, ali to je u stvari omiljena pesma (u izvođenju legendarnih Boney M) glavnog junaka, tačnije glavnog negativca, Raca, ložača koji je postao tajkun.

Rac je neobrazovani mladić sa sela koji je napustio svoje svinje i krave, ne bi li zaradio novac i tako odobrovoljio debelog mesara Kiša, oca njegove ljubavi, bucmaste mesarske pomoćnice Eržike, koju je planirao da oženi. Kiš, međutim, nije hteo da uda ćerku za ubogog siromaha. I rekao mu je - prvo lova pa ljubav. Racove roditelje ubila je pohlepa, bar su mu tako govorile komšije. Na sahranu nije stigao - bio je u vojsci, negde između Praga i Benešova, seo u pogrešan voz, pa su ga izbacili tek carinici na granici Nemačke i Češke.

Ceo Racov imetak je stao u kofer kada je krenuo iz svog sela u Bratislavu. Rac je nizak i mršav, ali tako plećat i koščat da izgleda gotovo snažno. Loše krojeno odelo, izgužvano i izlizano na butinama i zadnjici, taman ten, kratko ošišana kosa i velike, skoro providne uši, podsećaju na pomilovanog robijaša. Ovaj svet ga ne zanima, poslužiće mu samo zato da se što pre vrati u onaj svoj, seoski. Planirao da se zavuče u kotlarnicu bratislavskog hotela „Ambasador“, gde je našao posao, zamenivši starog ložača koji je tu proveo pet decenija, i ne izlazi dok ne zaradi dovoljno para. On je potpuno nespreman za veliki grad - ne zna kako izgleda strana valuta, beži od stranaca kada ga nešto pitaju... Kada mu je dosadno, legne na klupu blizu kotlova sa rukama ispod glave i zatvorenih očiju misli na svoje selo.

On je jedini u kotlarnici - u njoj bi trebalo da se smenjuju četvorica, ali je Rac sam, kao i njegov prethodnik i ima puno vremena za razmišljanje. Uz to, dobija i dve plate, dok one druge dve dele direktor i njegovi poltroni. Ubrzo shvata da mu kontrola nad grejanjem daje moć kontrole čitavog hotela od šest spratova, kome se i pored istrošenog i zapuštenog izgleda vidi da potiče iz boljih vremena. Rac se ne plaši da upotrebi tu moć - imun je na emocije, zastrašujući u svom besu, strah je za njega nepoznat. Ima dva razreda Poljoprivredne škole, ne čita knjige, zanimaju ga samo dobra hrana (i to ne ona mnogo prefinjena, strana njegovom ruralnom ukusu), brz, takoreći životinjski seks i novac u ogromnim količinama. Tajkun, original.

I tu kreće priča u koju se upliću „dobri i loši Cigani“ koji oko hotela „drže reket“, zatim „Šiptari sa pločnika ispred ulaza“ koji diluju stranu valutu, striptizete iz hotelskog varijetea, jurodivi čuvar parkinga, direktor koji jede pse i mačke, trojica otpuštenih agenata „Štatne bezpečnosti“ (državne bezbednosti koja se u vreme komunizma nemilosrdno obračunavala sa neprijateljima režima). Tu je i Zdravko G., jugoslovenski gastarbajter u Austriji, koji se predstavlja kao lekar, iako živi od socijale za nezaposlene, poslednji posao mu je bio čišćenje odvodnih kanala privatne klanice u predgrađu Beča, i u Bratislavu navraća zbog jeftinih prostitutki. Tu je i Video Urban, taksista, diler deviza, koji potom dobija sofisticiranu kameru i snima parove kako vode ljubav, za šta se uredno oglašava u novinama. Urban je, čini se moralni barometar i pored opskurne karijere, i mada blizak Racov saradnik, često je spreman da, onako, za sebe, kaže ponešto što na pravi način karakteriše ložača na putu ka novobogatašu. „Rac je najgluplja i najograničenija osoba koju sam ikada upoznao“ - kaže Urban, poredeći šefovu inteligenciju sa svojom levom cipelom, ali opet priznaje da je u pitanju „neverovatno prilagodljivi predator“. Urban kaže i ono što je možda opšte mesto svih istočnoevropskih tajkuna: „Rac je prirodna katastrofa“.

Rac zna da iznudi novac - najpre od gostiju hotela, a potom i od celog okruženja - svi potpadaju pod njegove čini. Svake večeri broji novac. To mu je najdraži ritual. Raduje mu se ceo dan. Sa njim se može razgovarati samo o poslovima i novcu. Bez duha je, bez trunčice čari, Za nekoliko meseci on postaje jedan od najmoćnijih ljudi u Bratislavi. A taj grad mogao je, kako je primetio jedan Šveđanin koji u njega svraća samo radi jeftine zabave, dati najgenijalnije umetnike, balerine i naučnike, iako je on tu upoznao isključivo jeftine kurve, švercere, arogantne konobare i taksiste, neljubazne sobarice i korumpirane policajce. Ipak, ne sumnja da slovački narod čine samo paraziti i budale, već i ljudi koji pošteno i inteligentno rade. Istina, nije ih sreo. Kako i ovi neodoljivo podseća na Srbiju.

A kako tek podseća plan koji Racu predočavaju njegovi savetnici: potplatiti sve stranke koje imaju šanse na izborima, pomalo. „Malo levici, malo desnici, malo bogomoljcima, malo nevernicima, zelenima... Ko god dobije izbore biće tu uz našu pomoć. A ta pomoć će nam se višestruko isplatiti“. Rac kaže da mu se „jebe za politiku“, ali na kraju kapira. „Politika je gospodski lopovluk“- poentira.

Pišćanek je ovaj brz i duhovit roman izdao 1991. godine, počeo je da ga piše još 1983, u vreme komunizma, a potiče iz duboko antikomunističke familije. Usledila su još dva nastavka trilogije po kojoj je u Slovačkoj snimljen i film. Opisujući portret jednog istočnoevropskog društva na prelazu između dve epohe, Pišćanek je možda stvorio jedinstven priručnik o tajkunima svih zemalja, posebno onih gde varvarstvo gotovo uvek pobeđuje. Kao što je nekada pod naletom varvara pao Rim. Ali, hoće da kaže Pišćanek, ni Rim ne bi pao da nije sam sebe urušio iznutra. Tačnije, da se ljudi nisu izopačili, samim tim i društvo, i podredili se beskrupuloznim moćnim pojedincima, koje Pišćanek uz puno ironije i crnog humora besprekorno portretiše. Dakle, „Rivers of Babylon“ je štivo pomoću kojeg ćete shvatiti sve što se dešava u decenijama iza nas i oko nas... U Srbiji. Možda bolje i univerzalnije nego što bi to opisao i neki ovdašnji „antibiograf“ uglednog novobogataša. Jer, kako je napisao jedan od recenzenata: „To nije bajka, to je, dovraga, stvaran život“.