ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Duende, Beograd, 2006.
136 strana.

Odlično očuvana.

U sredistu romana, kao da se radi o modernoj verziji neke bajke, suocavaju se dobrota i nevinost s jedne, i zlo i laz s druge strane. Rasplet je zapanjujuce neocekivan, tera nas da razmisljamo o osnovnim pitanjima morala i savesti, o zlocinu i kazni.

Iza imena ovog romana, koje označava zemlju na severu Evrope (Irsku) i koji bi na prvi
pogled mogao biti turistički vodič, krije se jedna priča. Jedna obična priča koja izgleda
kao da je uzeta iz života neke anonimne osobe što prolazi ulicom, jer bi mogla da se desi
bilo kome: u ovom slucaju devojčici, Natalijai, koja je upravo izgubila sestru zbog spore i
teške bolesti koja je odvodi u slatki san smrti. Gubitak je Natalijinu porodicu duboko
potresao i želeći da je poštede turobnog kućnog ambijenta šalju je da provede letnji
raspust na selu, zajedno sa sestrom i bratom od tetke, Irlandom i Robertom, rođacima koji
su za Nataliju takoreći stranci.
Obična priča koju je Espido Freire znala da ispriča ukrašavajući je utvarama iz prošlosti i
uspomenama. To je konstanta u njenim romanima i ta sećanja, čas srećna čas gorka, daju
nežnost pripovedanju jedne tužne priče. I ta nežnost ublažava sukob između dva glavna
lika, Natalije i Irlande. Dva različita, antagonistička karaktera i temperamenta: Natalija,
naivna i stidljiva, zatvorena u svom svetu sećanja, biljaka i herbarijuma i koja se bori da
pređe iz dečjeg sveta u svet odraslih žena. Te pokušaje onemogućava Irlanda koja je
lepa, ohola, pomalo izopačena, svesna svojih čari i koja poput zle veštice iz bajki,
sistematski uništava sve Natalijine pokušaje da izađe iz sveta mašte i uspomena.
Taj sukob je okosnica čitavog romana, kao da se radi o adaptaciji dečje priče: dobrota i
nevinost protiv zla i laži. I tako, Espido nas vodi do kraja priče, potpuno nepredvidivog i
neočekivanog kraja, koji skoro da izgleda nemoguće kad se ima u vidu kako se do tada
odvijala radnja i koji dokazuje mudrost narodne izreke da izgled vara. Nekad je
najneviniji cvetić najotrovniji.
Tako se završava ovaj roman, kratak po broju strana ali prepun emotivnog naboja. Toliko
da može izazvati i koju suzu čitalaca kada uvide surovost jedne priče koja je sveprisutna
kao i sam život.

s