ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prosveta, 2000.
217 strana.

Lepo očuvana.

Ispričan iz dvostruke pozicije - iz pozicije dečaka koji spoznaje svet da bi odrastao i iz pozicije odrasle osobe koja zna koliko je spoznavanje sveta bolno - roman Slavka Lebedinskog Jevrejska perika poseduje omamljivu naporedost surovosti i nežnosti, skladan spoj groteske i realističnosti. Razuđenost ove proze oslonila se na postupnost naracije, na pažljivo oblikovanje scena i povezivanje detalja, na dramaturgiju koja više računa sa ambijentima, sa osećanjem života i s prisnim tonom nego sa spoljašnjom dinamikom i s faktografijom fabule. A sugestivan jezik, sazdan na stilizaciji govora svojstvenog književnim junacima i pozornici zbivanja (prevashodno beogradski Dorćol iz godina posle Drugog svetskog rata), obezbedio je bliskost onim vidovima života koji su svedeni na elementarne - u ovom slučaju, to znači: arhetipske i simbolične - oblike i prizore.
Jevreji, Beograd...

U knjizi `Jevrejska perika` odnosno životnoj priči vaše porodice, govorite o strahu kao kategoriji koja dresira ljude i neda im da vide. Koliko je ta kategorija prisutna danas i ovde?
- Malaparte je, rekao bih, tačno derfinisao stvari kada je rekao da je strah tehnika državnog udara. Moj otac i ja smo često gutali knedle ali nismo tiho govorili. Danas nemam straha za sebe jer sam star čovek. Pre nego što je počeo masakr nad prethodnom Jugoslavijom, znao sam da ću ja čitati novine, a u rat ići moja deca. Međutim, shodno genetskom nasleđu, moja porodica ume da se spasi i ne podlegne strahu. Doduše, tu je ključnu ulogu odigrala moja supruga.
Koji su to mehanizmi koji strah pretvaraju u tehniku?
- Strah je, generalno gledano, uvek usmeren prema najboljem delu jednog društva. i koristi se za njegovo poništavanje. Ljudi postaju taoci straha. Međutim, najgore je to što se čovek relativno brzo navikne na užas i to postaje njegovo prirodno stanje. Kada bi se napravila zbirka raznih mogućnosti i načina da se preživi bila bi to podebela knjiga neverovatnija od svakog Ginisa. Nedavno sam čuo priču, koja me fascinirala, o Jevrejki koja je logorske strahote preživela sisajući krv iz sopstvenog prsta! Inače, strah je najgori u politici i u ljubavi. Mislim da su žene otpornije na strah jer imaju jaču intuiciju.