ISBN: 978-86-86525-27-7
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Porok savršenosti
Autor: Marion Vudman

Originalni naslov: Marion Woodman – Addiction To Perfection

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Miroslava Smiljanić-Spasić
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2010

Pismo: latinica
Žanr: psihologija

ISBN: 978-86-86525-27-7

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 325
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 350

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Tražiti psihičke uzroke poremećaja u ishrani, a to je ono čime se, najvećim delom, u ovoj knjizi bavi Marion Vudman, može se, istovremeno, učiniti i primamljivim i uzaludnim. Ta se klackalica, međutim, pretvara u jednosmerni tobogan uživanja u tekstu kada se susretnemo sa izgrađenom metodom ove autorke, sa njenom duhovitošću i lucidnošću. U osnovi, M. Vudman se usredsređuje na oblike zavisnosti koji, prema njoj, imaju isti koren, bez obzira da li je reč o alkoholizmu, perfekcionizmu, prisilnom čišćenju ili, naravno, neumerenom konzumiranju hrane. Kao jungovska analitičarka ona neumorno kopa po arhetipovima, otkriva mehanizme kolektivnog nesvesnog, rastavlja stereotipe i nastavlja da razvija svoje opsesivne teme. Uzajamnost ili, tome nasuprot, neprijateljstvo muškog i ženskog principa, jedan je od onih problema koji je prate čitavog stvaralačkog veka. Zato će M. Vudman i reći da je ovo knjiga o pogubljenju zle veštice, Ledi Magbet. Šekspirov lik će joj poslužiti kao svojevrsni arhetip, kao ženski princip koji je, podlegavši proračunatoj, intelektualizovanoj ambiciji, odustao od sopstvene osnove (ljubavi). Bez ljubavi, međutim, oslobađa se energija zla. Zbog toga je nužno pogubiti vešticu. Kao i drugim knjigama Marion Vudman i ovde je glavni ulog pisanja, glavni ulog života dostojnog življenja – sloboda.

*

Rane koje nas isceljuju
Olivera Žižović

Polazeći od metafore preobražaja gusenice u leptira, koja slikovito upućuje na tegobni proces boravka u čauri i pripremu za život po sasvim drugačijim zakonima – budući da je gusenica bespolna, gotovo slepa i prikovana za tlo, dok leptir polaže jaja, vidi i leti – Marion Vudman predočava šta se dešava kada se nađemo u situaciji da je život, onakav kakav smo do tada poznavali, završen, a novi još uvek nije otpočeo.
Reč je o životnim krizama i prekretnicama, koje uvek znače i šansu i mogućnost za novi, kvalitativno drugačiji početak, ali koje sa sobom nose pasivnost, skamanjenost, strah i neizvesnost. Prateći izabranu metaforu, ova jungovski orijentisana analitičarka, u svojoj knjizi Trudna devica, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Fedon iz Beograda, podseća da je leptir simbol ljudske duše, kao i da on, čim izađe iz čaure, ispušta kap izlučevine, koja je neretko crvene boje. Stoga i mi, kada simbolično oslobađamo vlastitog unutrašnjeg leptira, moramo prineti kap krvi na žrtvu, ostaviti prošlost za sobom i okrenuti se budućnosti.

Kao i u svojim prethodnim knjigama, Porok savršenosti i Napuštajući očevu kuću, koje su prevedene na srpski jezik, Marion Vudman i ovoga puta sledi Jungovu misao da nema unutrašnjeg rasta bez bola, ali, kako naglašava, ni bez strpljenja, čekanja i povučenosti u sopstveno biće. Tome se, istina, snažno opire naše ekstravertno društvo, sa svojim „zahtevima dana“: očekivanjima da budemo korisni, da neprestano ispunjavamo društvene zadatke i postižemo opipljive i merljive rezultate, da komuniciramo i uvek budemo dostupni za druge. Ipak, Vudmanova nas podseća i na to da je hrabrost da se izdrži samoća i nosi sloboda uvek i u svim društvima bila obeležje heroja, ali i da čovek najpre mora izgraditi sebe kako bi bio u stanju da gradi bilo šta drugo.

Kao iskusni terapeut i praktičar sa ogromnim iskustvom rada sa pacijentima čiji su se psihološki problemi somatizovali i postali telesno opipljivi, ona, ipak, zna da su mnogo ozbiljniji i opasniji neprijatelji oni unutar nas samih. Iza ljudske težnje da se ostane nepromenjen i nespremnosti da se odustane od životnih veza i obrazaca koji su postali suvišni, Vudmanova vidi usmerenost protiv života samog, jer je njegov osnovni zakon – promena. Stoga su u knjizi posebno tematizovani unutrašnji sukobi i problemi, poput odnosa dece i roditelja, koji se uvek prelivaju na partnerske odnose, a potom i na sopstveno roditeljstvo. Razmatrajući različite porodične dinamike, uz primere iz prakse, autorka nudi čitaocu upotrebljive uvide i dragocene putokaze ka samospoznaji.

Deo istraživanja usmeren je i na probleme rascepa tela i psihe i izolaciji savremenog čoveka od vlastitog telesnog iskustva. Nisu retki oni koji žive u glavi bez tela, koji ne osećaju ništa od vrata nadole, kao ni oni koji „osećaju“ glavom a ne srcem. Čovek današnjice uglavnom previđa da sve što potiskuje, zapravo potiskuje u telo, a ne „samo“ u nesvesno, jer drugog mesta za nepoželjne sadržaje i potiskivanje, osim tela, nema i ne može ga biti. Za Marion Vudman, krik napuštenog tela, koji se ispoljava u vidu simptoma, neretko je krik duše koja nije pronašla nijedno drugo sredstvo da se oglasi. Zato je, pored analize snova, za nju podjednako važan i rad sa telom – njegovo ponovno zadobijanje, osvajanje somatsko-psihičke svesnosti i integracija tela, duše i duha, koji su nerazdvojni i jedinstveni.

U sklopu ovih razmatranja, posebna pažnja je posvećena neophodnosti da se ispolje prirodne emocije, da se, kada je potrebno, pokaže i sopstvena „mračna“ strana: ljutnja, jarost, ljubomora. Jer, ukoliko smo naučeni da to ne činimo, a uglavnom jesmo, ne samo da blokiramo ogromnu energiju i njen protok, već i sopstvene instinktivne reakcije doživljavamo kao neprihvatljive i zaključavamo ih u muskulaturi tela, gde one ostaju odsečene od svakodnevnog života. Takva odvojenost onemogućava autentična osećanja, pri čemu konflikti ostaju u nesvesnom delu ličnosti, da bi se unutrašnji problemi na kraju somatizovali, tražeći put da budu opaženi i uvaženi.

Dokle god smo u ovom svetu, psiha deluje posredstvom tela, pa je telo i posuda naše kreativnosti, a kreativnost je, za Marion Vudman, od presudne važnosti. Stoga su ples, književnost, slikarstvo, umetnička fotografija i muzika sastavni deo njene knjige. Time se približavamo i simbolu trudne device, koja je podjednako važna kako za žene tako i za muškarce, budući da u sebi otelovljuje univerzalnu, opšteljudsku prijemčivost za kreativnost. Trudna devica sadrži klicu novih mogućnosti i hrabrost da ih živi; ona u sebi nosi sve ono što je društveno neprihvatljivo i napušteno, a čemu, kao lično dragocenom, treba dati prostora i mogućnosti da raste i razvija se, ma šta drugi o tome mislili.
Ali, da bismo bili u stanju da tako živimo i proširimo sopstvenu svest, moramo proći kroz bol i patnju. Svojom knjigom Trudna devica, Marion Vudman nas poziva ne samo da izdržimo tu napetost već i da na krstu zadržimo obe ruke. Jer, rane su ono što nas otvara ka svetu i omogućava da svet u nas uđe; one nam pomažu da živimo i da se menjamo, kao i da ispoljimo sopstvenu kreativnost i time sami sebe iscelimo.


*

Psihologija / psihologija snova / arhetipovi / snovi / psihoanaliza / Karl Gustav Jung / preobražaj / transformacija ličnosti / ličnost / psihoterapija / dubinska psihologija / identitet / žena / psihologija žene / ishrana / poremećaji / bulimija / anoreksija / stres /

***
UNOS: 251104
Šifra: FDN_
Lokacija: GKP_polica_NN