ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

OČUVANA,POSEBNO UNUTRAŠNJOST
Prevela: Irma Šosberger

Izdavač: Književne novine, Beograd
Biblioteka Kristali
Povez: mek
Broj strana: 575
Format: 12 x 21 cm

Prevod: Irma Šosberger Stanje knjige:Vrlo dobro(4), zbog malog izlizanosti korica ,unutrasnjost knjige je odlicna , nema tragova pisanja,mirisa,cisti listovi!
Predgovor:Vladeta Jerotic Oto Vajninger - jedan filozof, bolesna `revolucija` ili zašto je Hitler bio lud ?
Bio je slabog zdravlja, već zakržljao od mršavosti. Njegova majka, uvek bi mu govorila da je neuredan i aljkav. Od rodjenja je znao koji je njegov cilj, ali ga je malo ko razumeo. U detinjstvu se nije zaljubljivao u devojčice, niti u dečake. U mladosti, jeste, i u jedne i u druge.Odjednom se fascinirao biseksualnošću. Kada je postao adolescent, prividjale su mu se čudne stvari. Majka je i dalje vršila veliki uticaj na njega. On je vremenom,postajao mentalalni bolesnik. Njegova majka je, doduše, to oduvek i bila.Živeo je u Beču. Kada je 1900. godine napunio dvadeset godina, započeo je pisanje svog epohalnog dela ’’Pol i karakter’’. Činio je to pod velikim uticajem svoje majke, o kojoj se vrlo malo zna. U Polu i karakteru, Oto najstavičnije kritikuje ženu, kao biće. On kaže da muškarac uvek može da ima svoje Ja, dok je žena uskraćena toga i nikad nema tu lagodnost mišljenja. Dakle, majka koja je psihopata, velikim delom je uticala na takav njegov stav. Ipak, Oto Vajninger je revolucionar.U intelektualno-filozofskom smislu, naravno. Ne postoji, apsolutno, niko ko je bolje od njega opisivao- genijalnost . On tu kada govori o genijalnosti, kaže da je za njega pravi genije – Fridrih Niče. I tu ostavlja dilemu, da li je bio religiozan ili ne. Imajući u vidu, te radikalno-ateističke Ničeove stavove.
Ipak, Vladeta Jerotić, svoj najduži predgovor (u svom dugom psihološkom opusu) posvetio je upravo Otu Vajningeru. Parafraziraću jednu rečenicu, gde on kaže, da ta knjiga nije za mentalno nezrele osobe.
Kada sam se u oktobru ove godine susreo na Sajmu knjiga s dotičnim, i pitao ga za Vajningera, kritikovao me je što ja kao tinejdžer čitam tako ozbiljnu literaturu.
-Nemoj to da uzimaš sve zdravo za gotovo – rekao mi je svojim bistrim tonom.
- I sigurno je bio religiozan. –završio je svoje izlaganje Vladeta, (najbolji poznavalac Ota Vajningera na Balkanu.)
SA VLADETOM JEROTIĆEM NA SAJMU KNJIGA


Postoji još jedan zanimljiv detalj, pri ,,ulasku’’ u poglavlje Žena i njena beznačajna svrha u svemiru. On tu počinje citatom Imanuela Kanta – Tek muškarac i žena zajedno čine čoveka. Što znači da je bio jako kontradiktorna ličnost, ali da nije odbijao mogućnost porodice.
Oto Vajninger se ubio u Betovenovoj kući 1903. godine, samo iz jednog razloga jer je smatrao da je nemoralan. Iako nije upamćeno u njegovom, kratkom životu da je uradio, bilo šta nemoralno. Živeo je samo dvadeset i tri godine, ali je iza sebe ostavio veliko delo Pol i karakter. Zato je to bolesna ’’revolucija’’ , a on bolesni genije. Zanimljivo da čovek koji je pisao tako jedno filozofsko- psihološko delo, samo, jednom spomenuo Sigmunda Frojda.
Elem, mnogo godina kasnije, Adolf Hitler reći će nešto zaprepašćujuće.
-Postojao je samo jedan čestit Jevrejin... i on se ubio. – rekao je Hitler misleći na Vajningera, što danas potvrdjuju neki njegovi dokumenti pronadjeni nakon njegove smrti.

Hitler je čitao Pol i karakter (i radio baš ono što me je upozorio prof. Jerotić da ne radim) . Prihvatao je svaku ludost koju je Vajninger napisao. To je sigurno uticalo na njegovu bolest. Možemo zaključiti da su po tome Vajninger i Hitler slični.Obojica su bili bolesni. Jedan je bio genije, a drugi ludak. Jedan je mislio da je nemoralan (pa se zbog toga i ubio) , drugi je ceo život bio bez etike, ali se zbog nečeg drugog ubio...

Opis
Okončavši život u 23. godini samoubistvom, ubrzo posle objavljivanja ove polemične i originalne knjige, Vajninger svojim delom nije prestao da intrigira evropsku javnost. Čime je ovaj mislilac potresao svet? U jednom plodnom vremenu za stvaralaštvo, na samom početku XX veka, kada su se u evropskom kulturnom podneblju pojavljivali značajni duhovi u svim oblastima stvaranja (Plank, Ajnštajn, Poenkare, Frojd, Pavlov, Tolstoj, Čehov, Rilke, T. Man, Debisi, Pikaso i drugi), brz uspon i relativno brz pad Vajningerove zvezde nije mogao biti neprimećen. Izuzetna obdarenost, koja se u nekim oblastima graniči sa genijalnošću, fascinirala je i porazila mnoge čitaoce Vajningerovog dela. Kakvu je to nepoznatu podzemnu žicu pronašao Oto Vajninger u svom rudniku, o kojoj su nastale toliko žučne rasprave, u kojima su jedni tvrdili da je to bila žica čistog zlata, a drugi da se radi o opasnom neplemenitom metalu čija su zračenja morala da donesu smrt njegovom pronalazaču?