ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979.
Jezik: Engleski
Autor: Strani

In the Wake of Reich
Edited by David Boadella

Bruno Bizzi, David Boadella, Gerda Boyeson, Giorgio Chiurco, Laura Dillon, Eric Edwards, George Frankl, Robert Hilton, Walter Hoppe, Lilemore Johnsen, Peter Jones, Stanley Keleman, Charles R. Kelley, Carl Kirsch, Alice K. Ladas, Robert A. Lewis, Jerome Liss, Alexander Lowen, Luigi de Marchi, Renato Monaco, A.S. Neill, Tage Philipson, John C. Pierrakos, Ola Raknes, Paul & Jen Ritter, Ronald Rybacki, Nadine Scott, Myron R. Sharaf, Herb Snitzer, Nic Wall

Coventure LTD, 1979.
Mek povez, 424 strane, potpis bivseg vlasnika.
IZUZETNO RETKO!

Uoci Rajha

Vilhelm Rajh

Вилхелм Рајх (нем. Wilhelm Reich; Добзау, 24. март 1897 — Луисбург, 3. новембар 1957) је био аустријски, касније амерички, психијатар, психоаналитичар и критичар друштва.
Биографија

Вилхелм Рајх је потицао из јеврејске породице која није била блиска јеврејској традицији. Студирао је на Универзитету у Бечу код Зигмунда Фројда. Касније је радио као психијатар у Берлину и био члан Комунистичке партије Немачке. Тих година објавио је књиге „Сексуална револуција“ и „Масовна психологија фашизма“. У овој другој је тврдио да је фашизам последица сексуалне репресије, а и да је комунизам својеврсни „црвени фашизам“. Због тога је избачен из комунистичке партије, а ову књигу су касније забранили нацисти.

Када је Хитлер дошао на власт морао је да побегне из Немачке. Преко Скандинавије је 1939. стигао у САД. После низа чланака о оргону и својим политичким ставовима, Америчка агенција за храну и лекове је почела да истражује његово деловање. Суд је 1954. наредио спаљивање свих књига и докумената који су помињали оргонску енергију. Због игнорисања наредбе суда да прекине продају акумулатора оргона осуђен је на две године затвора 1956. Умро је у затвору новембра 1957.
Научни рад

Познат је по својим доприносима сексологији и психоаналитичкој терапији, свом доприносу сексуалној еманципацији и контроверзним истраживањима енергије оргона. Тврдио је да ова енергија испуњава атмосферу и сва жива бића. Многи савременици су у њему видели контроверзну личност, па и чудака.

У својој књизи посвећеној С. Фројду, „Функција оргазма“ (Die Funktion des Orgasmus ) из 1927, био је први научник који је оспорио примат мушке сексуалне функције у стварности као и у свом симболизму.

За време живота у Ослу (1934—1937) проучавао је микроскопске организме протозое. Сматрао је да сложеним физичко-хемијским процесом може да од њих издвоји бионе (најпримитивнији стадијум живота) и да учини енергију оргона видљивом. Тврдио је да се једноћелијски организми деле на оне који разлажу организме (Т бацили) и на оне који промовишу стварање новог живота. Одавде је дошао до закључка да је недостатак енергије оргона узрокује ширење Т бацила у ткивима и појаву болести типа рака.

Током 1940-их Рајх је израдио низ акумулатора оргона у којима би се акумулирао оргон из атмосфере. Енергија скупљена у акумулаторима би се онда користила за лечење болести. Њене ефекте је тестирао на људима и животињама, али није дошао до јасне потврде своје теорије болести као одсуства оргона. Пројектовао је и апарат за стварање облака којим би се енергија оргона каналисала у атмосферу и тако стварала облаке и кишу.

Енергију оргона је називао „првобитна космичка енергија“, тврдио је да је плаве боје и да од ње зависи време, боја неба, гравитација, емоције и сексуалност. По њему, то је једина енергија у природи која има негативну ентропију и која је одговорна за уређење материје.

Вилхелм Рајх је 1940. и 1941. био у контакту са Албертом Ајнштајном и убедио га да тестира акумулатор оргона. Акумулатор који је начинио за овај експеримент састојао се од Фарадејевог кавеза споља изолованог дрветом и папиром. Ајнштајн се сложио да би повећање температуре без извора топлоте била револуционарна новост у физици и негација закона термодинамике. Лично је извршио неколико експеримената у своме подруму, али није установио температурне разлике које би подупрле Рајхове претпоставке.

У каријери психолога и психијатра оријентисао се на структуру карактера личности, пре него на индивидуалне неуротске симптоме. Промовисао је адолесцентну сексуалност, употребу контрацепције, абортус и женску економску независност. Сматрао је да је оргазмичка потенција најважнији критеријум за психофизичко здравље.
Дела (избор)

Функција оргазма (Die Funktion des Orgasmus, 1927)
Дијалектички материјализам и психоанализа (Dialektischer M aterialismus und Psychoanalyse, 1929)
Пад сексуалног морала (Der Einbruch der Sexualmoral, 1932)
Масовна психологија фашизма (Die Massenpsychologie des Faschismus, 1933)
Сексуална револуција (Die Sexualität im Kulturkampf 1936, Die sexuelle Revolution 1966)
Бион (Bione, 1938)
Биопатологија рака (The Cancer Biopathy, 1948)
Слушај, мали човече! (Listen, Little Man!, 1948)
Етер, Бог и ђаво (Ether, God, and Devil, 1949)
ОРАНУР експеримент - први извештај (The ORANUR Experiment – First Report, 1951)
Људи у невољи (People in Trouble, 1953)
Контакт са свемиром, ОРАНУР експеримент - други извештај (Contact with Space, The ORANUR Experiment – Second Report, 1957)