ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2024
Oblast: Fizika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

cena 4.859 din

Karlo Roveli – komplet od 4 knjige (Stvarnost nije kao što izgleda, A šta ako vreme ne postoji, Bele rupe, Poredak vremena)

Heliks
Smederevo, 2024.
Laguna
Beograd, 2019.

Mek povez
558 + 208 strana
24 + 20 cm

Stvarnost nije kao što izgleda

Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda. Razumevanje superstrukture kosmosa je cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije, a jedan od glavnih protagonista ove naučne avanture je svetski poznati fizičar Karlo Roveli, koji je ujedno i vrhunski popularizator nauke. U knjizi Stvarnost nije kao što izgleda Roveli govori o rađanju i umiranju svemira, iznosi pretpostavku da vreme možda i ne postoji, predočava moderna shvatanja relativnosti, kvantne mehanike i crnih rupa. U elegantnoj prozi podseća nas i na evoluciju naših saznanja o suštini prirode, od antičkog doba do današnjih dana. Roveli nas poziva da zamislimo čudesan svet u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

A šta ako vreme ne postoji?

Živimo li u vremenu ili možda vreme živi u nama? Mnogi blistavi umovi su zaokupljeni tim velikim i ključnim pitanjem i novom slikom stvarnosti koja se uobličava u teorijskoj fizici – svetom bez vremena i prostora kakvim ih poznajemo. U ovom britkom tekstu, koji je nastao nakon dugih i inspirativnih razgovora i intervjua, Karlo Roveli, pionir kvantne gravitacije na petljama, opisuje svoj lični i intelektualni put od mladih i buntovnih godina do „očaravajuće avanture“ teorijskog istraživanja i čudesnih hipoteza moderne fizike. Opšta teorija relativnosti, kvantna mehanika, postanak kosmosa i sudbina crnih rupa, glavni su sastojci ovog neposrednog svedočenja o životu u srcu nauke. Na stranicama ove knjige fizika je uzbudljiva i lepa, a prepuštajući se Roveliju čitalac zaista ima utisak da je vreme stalo.

Bele rupe

„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje...?“

Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta.

Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke—i čudan i zapanjujući život bele rupe.

Poredak vremena

Zašto pamtimo prošlost, ali ne i budućnost? Šta to znači da vreme „teče“? Da li mi postojimo u vremenu, ili vreme postoji u nama? Roveli nas poziva da razmotrimo pitanja o prirodi vremena koja i dalje podjednako zbunjuju fizičare i filozofe.

Svi mi doživljavamo vreme, ali što više toga naučnici saznaju o njemu, to je ono sve misterioznije. Mi ga smatramo jednoobraznim i univerzalnim, mislimo da se ono postojano kreće iz prošlosti u budućnost, mereno časovnicima. Roveli ruši te pretpostavke jednu po jednu, otkrivajući čudan univerzum u kojem vreme na najfundamentalnijem nivou nestaje. On objašnjava kako teorija kvantne gravitacije pokušava da shvati i podari smisao tako dobijenom pejzažu sveta bez vremena. Preplićući zamisli iz filozofije, nauke i književnosti, on sugeriše da naša percepcija protoka vremena zavisi od tačke gledišta, i da se bolje razume na osnovu strukture našeg mozga nego na osnovu fizičke vaseljene.

Poredak vremena nudi duboko inteligentan, kulturološki bogat, nov pristup misterijama vremena.