ISBN: 0340230223
Godina izdanja: 1978
Oblast: Biologija
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Pun naziv: „The Dragons of Eden: Speculations on the Evolution of Human Intelligence” – Carl Sagan
Izdavač: Coronet Books (UK)
Pismo: Latinica
Broj strana: 288
Povez: Broš
Visina: 16 cm
Stanje: ★★★★★

Zmajevi iz Edema: Nagađanja o evoluciji ljudske inteligencije je knjiga iz 1977. godine koju je napisao Karl Sagan, u kojoj autor kombinuje oblasti antropologije, evolucionе biologije, psihologije i računarstva kako bi dao perspektivu o tome kako je ljudska inteligencija mogla da evoluira.

Sagan razmatra potragu za kvantitativnim načinom merenja inteligencije. Tvrdio je da je odnos mase mozga i mase tela izuzetno dobar pokazatelj inteligencije, pri čemu ljudi imaju najveći odnos, a delfini drugi po redu, iako smatra da ovaj trend prestaje da važi kod manjih životinja, gde neke, poput mrava, zauzimaju nesrazmerno visoko mesto na listi. Ostale teme uključuju evoluciju mozga (sa naglaskom na funkciju neokorteksa kod ljudi), evolutivnu svrhu sna i snova, prikaz sposobnosti čimpanzi da koriste znakovni jezik, kao i svrhu urođenih ljudskih strahova i mitova. Naslov „Zmajevi iz Edema” preuzet je iz ideje da je čovekova rana borba za opstanak pred predatorima, a posebno strah od reptila, mogla dovesti do kulturnih verovanja i mitova o zmajevima.

Knjiga Zmajevi iz Edema osvojila je Pulicerovu nagradu. Godine 2002. Džon Skojlz i Dorion Sagan objavili su nastavak pod naslovom Iz zmajeva.

Knjiga predstavlja proširenu verziju Memorijalnog predavanja iz prirodne filozofije „Džejkob Bronovski” koje je Sagan održao na Univerzitetu u Torontu. U uvodu Sagan iznosi svoju tezu — da je „um... posledica svoje anatomije i fiziologije i ničega više” — pozivajući se na dela Čarlsa Darvina i Alfreda Rasela Volasa.

U drugom poglavlju Sagan ukratko sumira celu evoluciju vrsta, počevši od Velikog praska pa sve do početka ljudske civilizacije, uz pomoć „Kosmičkog kalendara”, analogije u kojoj jedna godina u kalendaru odgovara celom vremenskom periodu od Velikog praska do danas. Sagan je istu analogiju koristio i u poznatijoj televizijskoj seriji Kosmos.

Zapanjujuće je otkriti da se u takvoj kosmičkoj godini Zemlja ne formira iz međuzvezdane materije sve do početka septembra; dinosaurusi se pojavljuju na Badnje veče; cveće nastaje 28. decembra; a muškarci i žene se pojavljuju u 22:30 na novogodišnje veče. Sva zabeležena istorija zauzima poslednjih 10 sekundi 31. decembra, dok vreme od kraja srednjeg veka do danas traje nešto više od jedne sekunde.

{KTJ30.31}
tags: Karl Sagan, Karl Segan