ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Oblast: Hemija
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Polimeri u prirodi

Polimer ili makro-molekul je jedinjenje velike molekulske mase i sastoji se od velikog broja manjih osnovnih jedinica, monomera.[4][5] Monomeri su uglavnom povezani kovalentnim vezama.[6] Reč polimer je izvedena od grčkih reči πολυ (polú) — „mnogo” i μέρος (méros) — „deo”. Zbog širokog spektra svojstava,[7] sintetički i prirodni polimeri igraju bitnu i sveprisutnu ulogu u svakodnevnom životu.[8] Poznati primeri polimera su plastika, DNK i proteini. Reakcija nastajanja polimera naziva se polimerizacija. Prema vrsti reakcije kojom se dobijaju, polimeri se dele na adicione polimere, koji se dobijaju reakcijama adicije, i kondenzacione polimere, koji se dobijaju reakcijama kondenzacije. Njihova velika molekulska masa, u odnosu na jedinjenja malih molekula, proizvodi jedinstvena fizička svojstva uključujući žilavost, viskoelastičnost, i tendenciju formiranja staklastih i semikristalnih struktura, pre nego kristala. Izrazi polimer i smola su često sinonimni za plastiku.

Izraz polimer potiče od grčke reči πολύς (polús, što znači „mnogi, mnogo”) i μέρος (méros, što znači „deo”), a odnosi se na molekul čija je struktura sastavljena od više ponavljajućih jedinica, od kojih potiče karakteristična visoka relativna molekulska masa i prateća svojstva.[3] Jedinice koje čine polimere potiču, doslovno ili konceptualno, iz molekula niske relativne molekulske mase.[3] Termin je skovao 1833. godine Jens Jakob Bercelijus, mada s definicijom koja se razlikuje od moderne IUPAC definicije.[9][10] Savremeni koncept polimera kao kovalentno vezanih makromolekularnih struktura predložio je 1920. Herman Štaudinger,[11] koji je proveo narednu deceniju pronalazeći eksperimentalne dokaze za ovu hipotezu.[12]

Polimeri se proučavaju u oblastima biofizike i makromolekulske nauke, te polimerne nauke (koja uključuje hemiju polimera i fiziku polimera). Istorijski gledano, proizvodi koji potiču od povezivanja ponavljajućih jedinica kovalentnim hemijskim vezama bili su glavni fokus polimerne nauke; nastajuća važna područja nauke sada se fokusiraju na nekovalentne veze. Polisizopren od lateksne gume je primer biološkog polimera, a polistiren stiropora je primer sintetskog polimera. U biološkom kontekstu, u esencijalno svi biološki makromolekuli - tj. proteini (poliamidi), nukleinske kiseline (polinukleotidi) i polisaharidi - su čisto polimerni ili su sastavljeni u velikom delu polimernih komponenti - npr. izoprenilirani ili lipidno-modifikovani glikoproteini, gde se mali lipidni molekuli i oligosaharidi modifikacije koje se javljaju na poliamidnoj osnovi proteina....