ISBN: Ostalo
Oblast: Geologija
Jezik: Ruski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxx

Veoma lepo očuva
ilustrovana
tvrd povez
RUSKI jezik

Дисциплина: Геонауке (геологија, географија, наука о тлу)
Жанр: научнопопуларна литература
Москва: Млада гарда , 1980
Обим: 240 стр

Фриедрицх Босцхке

Непознат

Предговор

Одговор на питање како живимо зависи од нивоа научних сазнања. Наравно, сви показујемо интересовање за развој науке. Безброј посвећених монографија посвећено је различитим темама. Ова књига ће се фокусирати на нова истраживања. Али прво, хајде да себи поставимо питање, да ли смо пропустили неке аспекте нашег заноса напретком? Колико год то изгледало невероватно, заиста смо нешто заборавили! Превише проблема је остало без одговора. Реч је о мноштву мање-више свакодневних природних појава, о којима као да знамо доста, али нисмо у потпуности разумели њихову природу. Ево неких изазова.

Да ли зато што знамо тако мало о универзуму да верујемо да је Земља на крају најбоље место у њему?



Да ли смо толико беспомоћни пред вулканима и земљотресима да се нисмо потрудили да прикупимо довољно информација о њима?



Можда смо задовољни способношћу да мање-више поуздано предвидимо време за сутра и стога не истражујемо активно торнада, грмљавине, пљускове?

Можда неко верује у Библију и зато је престао да се пита како је настао живот на Земљи?

Или можда нисмо могли да истражимо ниједну појаву јер нисмо имали одговарајуће мерне инструменте?

Можда се човечанству, које није пронашло одговоре на ова питања, учинило да потрага није вредна труда утрошеног на то? Како год било, ова књига покушава да пронађе одговоре на заборављена питања, да подстакне нова истраживања.

Књига има и још једну сврху - желео бих да пробудим интересовање, а можда и љубав према свакодневним природним појавама. Живимо у највећој лабораторији, а природа сваког часа пред нас ставља нове експерименте, ми смо, такорећи, сведоци бескрајних експеримената.



Често је довољно бити у стању да посматрамо и размишљамо о ономе што видите да бисмо разумели шта се дешава, да бисмо проширили видике. Свако од нас може поделити радост открића, одушевљење природног научника.

Наука је још увек на почетку свог пута, а њен пут је често праћен разним куриозитетима. Понекад се појаве најфантастичније идеје, најнемогуће претпоставке, а има лаковерних људи који хватају апсурдну идеју. Научници ово сматрају смешним, јер виде да су ове идеје у супротности са законима природе.

Ова књига је прича о науци у својим почецима, а ако читаоца током читања посети муза промишљености, она која је посетила аутора када је написана, сматраће да је циљ постигнут.

Јануар 1975
Поглавље 1

Далеки простори

Непознато - и_002.пнг
Ставови науке које проучавамо у школи су једноставни, сређени и ослобођени противречности. Учени смо систему правила и закона, верујемо да они одражавају суштину природе. Касније ћемо сазнати: они су поједностављени или генерализовани. Морамо суштински да ревидирамо своје знање у многим дисциплинама, само поново учимо. Коначно, учимо о гигантском научном напретку, о појавама којима смо више задивљени него што разумемо. Стиче се утисак да живимо у ери јединственог научног напретка.

Готово да нам није преостало времена да размишљамо да ли се нова знања заиста повећавају у тако невероватном напредовању и да ли је то заиста тако сјајно. Преплављени смо обиљем нових чињеница и придружујемо се одушевљеном хору. У нашем сећању вребају остаци школских истина и засебно сакупљене чињенице, које својим теретом гурају дубоко у сумње. Сада је тешко утврдити када је тачно почела „масовна производња“ природних наука, али знамо ко је изговорио ватрену фразу и дао нови правац истраживању: „Неопходно је измерити оно што се може измерити, и учинити доступним за мерење онога што је још увек неизмерно“. Био је то Италијан Галилео Галилеј.






Профили девојака
Праве девојке траже слободне мушкарце
Оглашавање
18+


Галилејево време је такође обележено обиљем запањујућих открића. У Северном мору су откривени Свалбард и Беар Исланд, Шпанија је заузела Калифорнију, а огромна пространства Канаде постала су позната. Острво Менхетн је већ било насељено, где ће се касније уздићи Њујорк. Приликом израчунавања новца, величина и тежина прелазе на метрички систем. Измишљен је микроскоп који отвара свет најмањих створења, кретање крви у телу прво је схваћено као циркулаторни систем. Кеплер је израчунао законе по којима се планета креће у својој орбити. У Риму је подигнута катедрала Светог Петра. Франс Халс, Рембрант, Рубенс стварају своја платна, означавајући нови процват уметности. Сељачки устанци у Русији, Француској, Аустрији па чак и у Кини потресају темеље постојећег система, траје Тридесетогодишњи рат, у историји се појављују имена Густава Адолфа Валенштајна,Ришељеа и Кромвела.

Ове историјске прекретнице поклапају се са животом математичара Галилеа Галилеја, који је рођен у Пизи. Талентовани младић решава различите проблеме физике не привлачећи пажњу јавности до сада: утврђује законе пада објеката, развија науку о јачању тврђава, воли астрономију. Али добро зна када треба ићи у први план, и не пати од претеране скромности. Откуцао му је час када је чуо за нови изум – телескоп. Убрзо се у Галилејевим рукама појављује једноставан дводелни телескоп. То је оно што демонстрира шокираном већу града Венеције - са великим ефектом са звоника катедрале Светог Марка. Дуга лула умотана у црвено-белу тканину веома је популарна међу грађанима,а Галилеј није пропустио прилику да представницима моћне поморске силе јасно објасни значај овог проналаска за флоту и војску. Штавише, даје алат саветима, и сада је славна личност: постаје доживотни професор, а плата му се удвостручује, а да не говоримо о разним почастима.



Шта је ово - јавна игра? Наравно, Галилео није измислио телескоп, али да ли је то заиста поента? Најважније је да је био свестан најновијих открића, видео могућности које су им дали и бринуо се о њиховој примени. Сада знамо да је комбинација ове три компоненте само по себи достигнуће.

До одређеног тренутка, наиме, 21. августа 1609. године, ниједан астроном није посматрао небо кроз телескоп! Ни Тихо Брахе, ни Кеплер, па чак ни Коперник! Ова заслуга у потпуности припада Галилеју. Шта је видео? Месец има планине и долине, четири месеца се окрећу око Јупитера, а звезда је много више него што смо до сада познавали.

Коперник је био у праву, Земља се окреће око Сунца.

Галилеј је у будућности направио низ значајних открића, али његов главни циљ остаје исти: да потврди исправност слике универзума, коју је изградио Коперник; данас бисмо га назвали ревносним промотером достигнућа модерне астрономије.

А 1633. непријатељ - Инквизиција - узвраћа ударац. Галилео је ухапшен, следе четири испитивања једно за другим, прете му мучење, а научник зна шта је то: у истој цркви у којој је био затворен, 33 године раније, јеретик Ђордано Бруно је осуђен на смрт, а он је жив спаљен на ломачи. Наравно, Галилео је познати научник, али више није млад, има 69 година. Добро. И сада се јавно изговара заклетва верности теорији (сви присутни знају да је лажна) по којој је Земља непокретни центар система планета.

Остаје да се додају још два датума: 1835. (дакле, после 202 године), када је главно Галилејево дело коначно избрисано са листе забрањених дела, и 335 година касније (1968.) на конгресу добитника Нобелове награде за физику у Линдауу на Боденском језеру, кардинал Кениг је известио да црква разматра „рехабилитацију“ Галилеја. Међутим, ова „рехабилитација“ никоме није потребна, Коперникове идеје о универзуму већ су признате у целом свету.