Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Astronomija
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Godina : 1999
Stranica : 140
Stanje : Odlicno ocuvana, bez nekih mana, vrlo retko.

Krajem marta prosle godine u izdanju `Kluba NT` iz Beograda objavljena je knjiga `Udarni talasi u kosmosu`, ciji je autor dr Dragan Gajic, vanredni profesor na Odseku za fiziku Prirodno-matematickog fakulteta u Nisu. Najvecim delom ova knjiga je pisana kao pomocni univerzitetski udzbenik u kome se izlazu izvestna odabrana poglavlja astrofizike.

Udarni talasi nastaju pri kretanju gasa nadzvucnom brzinom kroz materijalnu sredinu. Na njihovom frontu, granicnoj povrsini izmedju oblasti zahvacene talasom i oblasti koja jos miruje, desavaju se skokovite promene gustine, pritiska, temperature, jacine magnetnog polja, stepena jonizacije i dr. Ovi talasi su, u kosmosu, vrlo cesti. Postoje i kod tela malih dimenzija i masa (komete, meteoridi) ali i kod tela ogromnih dimenzija i masa (galaksije, supernove, nove i `obicne` zvezde). Njihova uloga je od izuzetnog znacaja za citav Univerzum, s obzirom da su bitni u procesima stvaranja i evolucije kosmickih objekata. Iz ovih razloga se ovi talasi, pri bilo kakvoj raspravi o Kosmosu, ne mogu zaobici.

Knjiga ima 133 strane teksta (bez sadrzaja, spiska literature i registra pojmova) podeljenog u 4 glave. Prve tri glave, obima od 22 strane, cine uvodni deo. Tu autor govori o fizickim osnovama udarnih talasa (nastajanje udarnih talasa pri prostiranju poremecaja velike amplitude, njihovi parametri, Rankine-Hugoniotove relacije i njihove MHD generalizacije). Ove tri glave obiluju matematickim formulama i pre svega su namenjene studentima fizike, koji su se sa teorijom udarnih talasa upoznali u okviru standardnih kurseva fizike gasne plazme. Ostali citaoci ih mogu samo letimicno pogledati ili cak potpuno preskociti, bez ikakvog uticaja na razumevanje 111 strana cetvrte glave.

Cetvrta glava predstavlja okosnicu knjige i u njoj autor govori o izvestnom broju kosmickih objekata i pojava u kojima nastaju udarni talasi ili u kojima oni igraju znacajnu ulogu. Broj matematickih formula u ovoj glavi, za razliku od prve tri, sveden je na minimum i moze se reci da ih uopste i nema.

U deljaku 4.1. govori se o udarnim talasima kod spiralnih galaksija i njihovom znacaju za proces nastajanja zvezda. Odeljak 4.2. razmatra udarne talase kod novih i supernovih zvezda, sa posebnim osvrtom na crne rupe i pulsare. U odeljku 4.3. obradjena je uloga udarnih talasa u zagrevanju hromosfere i korone Sunca. Udarni talasi kod kometa i meteorida predmet su odeljka 4.4. O magnetosferama Zemlje, Jupitera i Saturna, kao i o udarnim talasima koji su znacajni za proces formiranja i oblikovanja ovih magnetosfera govori se u poglavljima 4.5. i 4.6. Autor je na pocetku svakog odeljka dao dosta detaljan prikaz opste astrofizicke situacije u kosmickim objektima koje razmatra, sto, citaocima sa manje znanja iz oblasti astrofizike, omogucava lakse razumevanje osnovne teme ove knjige – udarnih talasa.

Cetvrta glava knjige je napisana na takvom strucnom i naucnom nivou da je za njeno razumevanje dovoljno poznavanje elementarnih fizickih zakonitosti, ali ne i vece predznanje iz astronomije. Primetna je i namera autora da u izlaganju do kraja bude jasan i sistematican, pa prema tome ovu glavu, tj oko 85% knjige, moze sa uspehom da procita i shvati sirok krug citalaca-pocetnika u oblasti astrofizike.