ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, na predlistu školska posveta, tekst bez podvlačenja i ispisivanja po marginama.

Autor - osoba Blagojević, Boba, 1947-2000 = Blagojević, Boba, 1947-2000
Naslov Sve zveri što su s tobom : pripovetke / Boba Blagojević
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1975
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1975 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 125 str. ; 19 cm
(Broš.)
Napomene Tiraž 2.000
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru s njegovom slikom.

Naslov ove zbirke pripovedaka upućuje nas na osmu glavu Mojsijeve Knjige postanja. „Sve zveri što su s tobom nisu“, naravno, one iste legendarne zveri što ih je Noje poveo u svome kovčegu; poveo ih je sa sobom savremeni pisac na splavu koji je sagradila savremena psihoanaliza. One su savremena projekcija psihičkih stanja ljudi, iako su im imena stara: puž, ovca, veverica, lisica, bubašvaba, pas, mačka, crv, iako je i čovek koji ih u sebi nosi prastar. Prastar je i način na koji ih on u sebi otkriva. Od drevnih legendi i bajki, verskih rituala, narodnih priča i običaja, pa sve do Kafke, od Ovidija do Žaka Jonea, žive životinje i ljudi u dosluhu i preobražavaju se jedni u druge.
Taj prastari motiv metamorfoze odabrao je i pisac ove knjige. Izbor nimalo zahvalan. Istorija moderne fantastike, to je dobrim delom istorija lutanja između folklorne i intelektualne alegorije. Motiv metamorfoze lako može da izda one koji lutaju tim putevima.
„Sve zveri što su s tobom“ primer su psihološke fantastike najređeg kova. Motiv metamorfoze javlja se u ovoj knjizi, u svojoj čudesnosti, kao prirodan oblik izražavanja ljudskih doživljaja. Učenim jezikom, te doživljaje možemo nazvati psihičkim traumama; a te se traume obelodanjuju, iz priče u priču, kao povest ljudskog bića od detinjstva do samrtničke postelje. Čini mi se, ipak, da učena tumačenja nisu neophodna ovoj knjizi, koja poseduje učenost drugog, mnogo višeg, stvaralačkog reda.
Retko se, zaista, događa da se učenost može pročitati tek između redova, a da te redove sroči neko ko zaista ume da piše prozu, onu najređu i najtežu vrstu proze, koja izmiče uobičajenim književnim klasifikacijama.

Boba Blagojević rođena je 8. januara 1947. godine u Beogradu. Živela je u Beogradu, Londonu i Oslu. Studirala je pozorišnu i filmsku režiju. Tokom svoje stvaralačke karijere objavila je dve značajne knjige: zbirku priča Sve zveri što su s tobom (1975), za koju je dobila Nolitovu nagradu, i roman Skerletna luda, prva knjiga koja se zove i druga knjiga (1991). Nakon njene smrti objavljen je roman Putnica: dva detinjstva, u kome je zapisala: „Moj život obuhvata i sve priče koje sam čula.“ Boba Blagojević preminula je u Beogradu 21. marta 2000. godine, a njen pepeo položen je u Drinu.
U svojim delima Boba Blagojević koristila je motiv metamorfoze, istražujući psihičke doživljaje, transformacije i tenzije između čoveka i životinjskih simbola. Njena proza, iako prožeta erudicijom, teži ka izražavanju unutrašnjih stanja i preobražaja, brišući granice klasičnih književnih žanrova. Njen opus pripada redu retkih autora koji su uspeli da spoje poetsko i psihološko, stvarajući osoben izraz savremene psihološke fantastike.

MG 23 (L)