ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

JEDNA MOGUĆA AUTOBIOGRAFIJA: Milica Janković

Naslov Jedna moguća autobiografija : izabrane pripovetke / Milica Janković ; priredila Slavica Garonja Radovanac
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2022
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradsko čitalište ; Novi Sad : Prometej, 2022 (Valjevo : Topalović)
Fizički opis 508 str. : ilustr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Garonja Radovanac, Slavica, 1957- (urednik) (autor dodatnog teksta)
Garonja Radovanac, Slavica, 1957- (urednik) (autor dodatnog teksta)
ISBN 978-86-920907-6-9 (BČ)
978-86-515-2022-1 (Prometej; karton)
Hronologija života i rada Milice Janković: str. 477-487
Beleška o priređivaču: str. 507-508.
Predmetne odrednice Janković, Milica, 1881-1939

Sa istorijskog i književno-istorijskog aspekta, život Milice Janković, završio se uoči samog Drugog svetskog rata (1939), a nova ideološka era koja je nastupila posle njega, ne samo da je zbrisala epohu koja joj je prethodila, nego i ljude koji u novoj kulturnoj klimi nisu mogli ni da nastave kontinuitet predratne književnosti, koje je uz to i temeljno ideološki pročišćena. Iako bi se po nekim svojim pričama sa socijalnom tematikom (a jedno vreme i socijalistički nastrojena) Milica Janković realno i lako mogla uklopiti i u novom vremenu, više nije bilo nijednog kritičara njenog vremena koji bi se založio za nju, da je preporuči novim kreatorima jugoslovenske i srpske književne scene. Uz taj, formalno istorijsko-ideološki momenat, svakako da je potpunom odsustvu recepcije njenog dela nakon Drugog svetskog rata, presudilo i nekoliko formalno-strukturnih elemenata estetske prirode. Pre svega, njeno obimno i „razbacano” delo, samim njenim fizičkim nestankom, više niko nije sakupio, preštampao, niti objedinio, učinio dostupnijim, a pogotovo temeljno iščitao. Tako je Milica Janković u narastajućoj savremenoj književnosti ostala potpuno po strani, i to naročito u pogledu svog obimnog pripovednog opusa. Do sedamdesetih godina prošlog veka nije bilo gotovo nikog ko bi se upustio u zahtevno i obimno iščitavanje, već tad teško dostupnih knjiga Milice Janković. Tako je o njenom delu ostao jedino ponavljan i prepisivani (afirmativni) Skerlićev sud vezan samo za njenu prvu zbirku Ispovesti – ostale kao da nisu ni postojale, bez iole ozbiljnijeg pokušaja da se opus ove književnice temeljno istraži, najbolje iz njega odabere i predstavi savremenom čitaocu, čiji će sud doprineti da se i mesto Milice Janković objektivno odredi u istoriji novije srpske književnosti i u srpskom književnom kanonu.

Dobro očuvana knjiga.

jd