Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

„Bašta sljezove boje“ simbolično je posleratno delo pisca Branka Ćopića. Podeljeno je u dve celine: „Jutra plavog sljeza“ i „Dani crvenog sljeza„, čije boje plava i crvena predstavljaju raspoloženje tih životnih perioda. U delu „Jutra plavog sljeza“ pisac opisuje svoje detinjstvo i ljude koji su ga obeležili. Kao lik, uz glavni lik dečaka Branka, ističe se deda Rade, Brankov uzror. Drugi deo knjige „Dani crvenog sljeza“, su predstavljeni kroz poglavlja i razne priče, koje opisuju život i ljude za vreme i posle rata. Interesantan je podatak da knjiga ima 54 poglavlja, koliko je i pisac imao godina kada je pisao knjigu.
Delo je posvećeno Ziji Dizdareviću, Brankovom dobrom prijatelju iz detinjstva, koji je nastradao u logoru Jasenovac. Poučen ratnim sukobima, Ćopić se u zrelom dobu svog književnog stvaralaštva povlači u najsigurniji kutak svoje duše i pronalazi utehu u uspomenama iz detinjstva, što saznajemo iz uvoda „Pismo Ziji“, veoma bitnom delu knjige.
Ćopić je jedan od retkih koji su uspeli sačuvati ljubav prema ljudima i ispoljiti pozitivan, zdrav humor kroz karakterne crte likova, u dijalozima. Po svom poreklu, tematskom opredeljenju, krajiškom seoskom svetu, antropološko-mentalitetskim svojstvima likova, opisu pejzaža i topografije, zaključujemo da je Ćopić krajiški pisac.
Iako sastavljena od mnogobrojnih priča, ispunjenih različitim ličnostima, zbirka predstavlja celinu. Neke od najistaknutijih priča su: „Pohod na Mjesec“, „Dečak s tavana“, „Storuki seljak“, „Braća“, „Plavi lončići“, „Potopljeno djetinjstvo“, „Zatočnik“ i druge.
Poglavlje „Potopljeno djetinjstvo“ naročito izražava piščevu tugu i nostalgiju za radosnim i bezbrižnim vremenima, dok zagledan u odsjaj veštačkog jezera zaključuje da je možda i dobro što njegovog sela više nema – tako će sve uspomene ostati nepromenjene, u večnom sjaju njegove dečačke razigranosti. Moglo bi se reći da ovo delo, kao i mnoga druga, otkrivaju Brankovu biografiju, pošto je svako poglavlje inspirisano istinitim događajima. Ovo delo donelo mu je Njegoševu književnu nagradu, a pisca okarakterisalo kao „najboljeg, najvećeg lirskog pesnika koga je srpska književnost ikad imala“.