Godina izdanja: 1992
ISBN: 86-13-00546-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Pantić, Mihajlo, 1957-
Naslov Pesnici, pisci & ostala menažerija : (LP-priče) / Mihajlo Pantić
Ostali naslovi Pesnici, pisci i ostala menažerija
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1992
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1992 (Beograd : Beogradski izdavačko grafički zavod)
Fizički opis 171 str. ; 20 cm
Zbirka Nove knjige domaćih pisaca
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Beleška o piscu: str. [174].

Mihajlo Pantić (1957) spada među najprisutnije kritičare mlađe generacije srpskih pisaca. U knjizi kritika Aleksandrijski sindrom, gde je Pantić uvrstio svoje tekstove o srpskim pripovedačima, ovaj kritičar traga za modernim postupkom i izrazom u novijoj srpskoj prozi. Pri kraju knjige Pantić veli da priča vredi samo po uspelosti načina na koji je napisana – ne postoji a priori nadmoćan narativni koncept.
U novom proznom rukopisu, sugestivnog naslova. Pesnici, pisci & ostala menažerija, ovaj autor ispisuje životni dnevnik mladog pisca, uključujući u njega izdavače, stvaraoce i sve što se u tom književnom životu zbiva. Moglo bi se reći da je to onaj pogled spolja, često karikirane stvarnosti, gde se upoznajemo s brojnim nedoumicama mladog pisca koji želi svoju knjigu da objavi.
Pantić u svojim pričama nastavlja razgovor kritičara o književnosti, nastojeći da izoštri i suprotstavi mišljenja mladog pisca i onih koji su već klasici književnosti. Pisac popunjava najčešće ironičnu sliku ispraznog velegradskog života, ispunjenu raznim zabavama kao što je gledanje televizije, filmova, igranje lotoa, slušanje muzike, itd. Zato će Pantić, možda pomalo i ironično, svoje priče nazvati LP-priče, tango priče i non-stop priče, dodajući da je to nesnimljena LP-ploča sa svojom A i B stranom.
U prvom delu knjige pisac pretresa svoju lektiru, pa u neku ruku postaje i svoj vlastiti junak, ispisujući neku vrstu ličnih ,,pseudomemoara“.
Uslovno rečeno, na strani A su ispričane priče, a na strani B predstavljen književni život u kojem su nastale, gde pisac uvodi nekoliko bliskih prijatelja koautora. Možda je sam Pantić najbolje predstavio svoju knjigu rečima koje je uzeo za njen moto, gde kaže da ova proza nema drugog predmeta osim piščeve nevolje što je pisac. (Iz recenzije Radoslava Bratića)


Mihajlo Pantić (1957, Beograd), pripovedač, književni kritičar, univerzitetski profesor.
Knjige priča:
Hronika sobe (1984, 2007; Nagrada „Sedam sekretara SKOJ-a”)
Vonder u Berlinu (1987, 1994, 2007)
Pesnici, pisci & ostala menažerija (1992, 2007)
Ne mogu da se setim jedne rečenice (1993, 1996, 2000, 2004, 2007; Nagrada IP „Oktoih”)
Novobeogradske priče (1994, 1998, 2002, 2006; 2007, 2010; Nagrada lista „Borba” za knjigu godine)
Sedmi dan košave (1999, 2002, 2007, 2010; Nagrada „Branko Ćopić”)
Jutro posle (izabrane priče, 2001)
Ako je to ljubav (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010; Nagrada „Karolj Sirmai”; Andrićeva nagrada; Nagrada „Zlatni Hit liber”, Nagrada „Jugra” – Rusija)
Najlepše priče Mihajla Pantića (izabrane priče, 2004)
Ovoga puta o bolu (2007, 2010; Nagrada „Majstorsko pismo”; Nagrada grada Beograda)
Sve priče Mihajla Pantića I-IV (2007)
Priče na putu (2010; Nagrada „Moma Dimić”)
Hodanje po oblacima (2013).
Priče Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika, štampane u više zasebnih inostranih izdanja i zastupljene u antologijama kod nas i u svetu.
U izdanju Arhipelaga objavljene su Pantićeva antologija Mala kutija (2008), knjiga eseja Slankamen (2009) i knjiga priča Hodanje po oblacima (2013).
Živi u Beogradu.

MG P18