Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-7047-120-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Limonov, Éduard Veniaminovič, 1943-2020 = Лимонов, Эдуард Вениаминович, 1943-2020
Naslov Konjak Napoleon : priče / Eduard Limonov ; prevod sa ruskog Aleksandar Badnjarević
Jedinstveni naslov Коньяк Наполеон. srp
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1991
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1991 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 159 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Badnjarević, Aleksandar, prevodilac (prevodilac)
Badnjarević, Aleksandar, prevodilac (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSpektar
(karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Коньяк Наполеон / Эдуард Лимонов
Tiraž 2.000
Beleška o autoru i delu na presavitku omota.

Eduard Limonov (1943–2020), školovao se u Harkovu, Moskvi. Radio različite poslove (livac, krojač...), pisao. Bio je jedan od vodećih samizadatskih pesnika. Pozivan je na razne prijeme u strane ambasade i u dopisništva, nakon čega mu je KGB predložio da napusti zemlju. Prvo se bez dokumenata i novca obreo u Austriji, boravio u Italiji, zatim je otišao u SAD, u Njujork. U SAD je, takođe, radio razne poslove, tipične za, u to vreme, malo poznatog emigrantskog pisca. Prvi uspeh postiže romanom „To sam ja, Edička“ koji postaje bestseler. Prvo je objavljen na ruskom (u Francuskoj), i pored činjenice da je odbijen u SAD od 35 izdavača, nakon objavljivanja na francuskom, roman se prevodi na mnoge jezike. Jednako prihvaćene su i ostale knjige E. Limonova: „Dnevnik gubitnika“, „Priča njegovog sluge“, „Oskar i njegova žena“, „Velika epoha“.
„Konjak Napoleon“ je Limonovljeva knjiga priča, prevedena iz rukopisa, i prvi put se pojavljuje uopšte na srpskom jeziku. Okvir Limonovljeve pripovedačke refleksije je karakterističan, kao i u većini njegovih proznih tekstova, život i sudbina ruske i istočne emigracije u ambijentu američke i zapadne kulture. Limonov, bez naglašene apolitičnosti, u tonu skoro nostalgične vezanosti njegovih junaka za izgubljenim zavičajem, u izuzetnom pripovedačkom maniru koji evocira skoro čehovljevsku optiku, ne bez dara za neobično, ironiju i osobenu interpretaciju humornog, piše o paradoksima jedne rascepljenosti i rastrojstva između jedne prošlosti koja se teško menja i budućnosti Zapada koja se pokazuje kao obećanje bez ispunjenja.

MG P16 (N)