Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7552-017-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Konras, Beograd
Biblioteka Beli vuk, knjiga 2
Povez: broširan
Broj strana: 254
Pečatirana, veoma dobro očuvana.

Treba li pisac na mitu o JA izgrađivati mit o sebi? Ili: da li je JA dovoljno mitomansko da prostom odrednicom uključi, apsorbuje MI i ONI? MI svakako sadrži JA, ali ne u dovoljnoj meri: suviše je malo i često neprepoznatljivo u masi, u masi u kojoj čak ni JA ne bi prepoznalo svoje JA, jer prepoznavanje niti je potrebno, niti je poželjno - u skladu sa načelima mase. Međutim, u masovnosti ili iz masovnosti JA, uvek štrči neki pojedinac - tako mu dođe pa samo štrči i nervira neke druge pojedince koji nisu masa, na radost nekih trećih pojedinaca koji takođe nisu masa, jer su otpali od nje, pa mogu i da se ponašaju.

Otkud ovakav uvod pitaće se možda čitaoci ovih redova, a pita se i autor koji pokušava da nađe izlaz iz lavirinta kratkih priča i da podvuče crtu. Ali, Zoran Stanojević, autor tog nesvakidašnjeg lavirinta, bio je brži i ne samo da je podvukao Crtu ispod sveta objavljivanjem istoimene zbirke priča, nego je, usput, prigrabiši pravo prvenstva otišao toliko daleko u svojstvu nošenja prvenstva, da se čovek zapita šta JA tu tražim?! Da podvučem još jednu crtu? Onda bi to bila knjiga sa dve podvučene crte i morao bi da se menja naslov, pa onda autor ne bi bio ON, nego JA, a pošto ON ne može da bude JA zbog suprotnosti polova, a čak i pod uslovom da se polovi privlače, promena bi bila drastična.

Suptilna satira Zorana Stanojevića, sasvim autentičnog stila i rafiniranog humora, nastajala u vremenu kolektivizma i kolektivnog duha, kada je bilo uputno da svi misle kao jedan, kao ON, koji je bio u svima nama ili je barem bilo preporučljivo da to bude, ON - vođa koji je bio personifikacija cele nacije, pa je otud proizilazila neminovnost da ON u svima nama i jeste. Ali ON - Zoran Stanojević u želji i nameri da bude deo sebe, odlučio je da `odlučno stane sebi na čelo i da se povede`. I tako je krenulo... Stvari su se otrgle kontroli i neko je morao da sve to pribeleži, prikupi, prokomentariše, secira, isecka na najsitnije detalje i pronikne u suštinu brljotine: `...a nije sasvim nepoznato da Čovek, ako se negde uopšte može zabrljati, ni za živu glavu neće propustiti da iskoristi tu priliku.`

Od JA do MI, koje se prožima preko sveta, i onog što čini to šarenoliko carstvo u propadanju ili raspadanju, gde je čovek sopstvena žrtva, pritom najčešće dobrovoljna ili barem žrtveni jarac, što ne menja mnogo na stvari kada je reč o prinosima: `Sve što se štiti propada, sve što se uništava napreduje` ispisuje Zoran Stanojević na poslednjim stranicama svojih storija i podvlači crtu. Crta se u jednom trenutku, svakako, mora podvući, u ovom slučaju nakom 250 stranica ili preko 90 naslova priča koje su od 1976. do 2003. objavljivane u brojnim novinama i časopisima, što dovoljno govori o raznovrsnosti tema i ideja, a ponajviše o životnosti duha Zorana Stanojevića.

(K-97)