ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlično očuvana.
Autor: Vidosav Stevanović
Izdavač: SKZ
Broj strana: 281
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 20cm

Opsednut poetskim, proganjan lirskim, a privržen činjeničnom, namerno sam, čak i protiv sebe, naginjao ovom poslednjem, kao da krijem viziju i njenu osobitost. Nisam želeo ništa neodređeno, opšte i plitko, ništa apstraktno – naletao sam na očigledno, kao na zid od neprobojnog materijala, pravio sam spiskove imena, nadimaka, ulica, koristio stvarnu a još više apokrifnu istoriju, rušio zgradu da bih joj video temelje, gradio na pesku i u vazduhu. Stvarna imena, stvarni ljudi, stvarni grad nisu s tim imali nikakve veze, bili su negde daleko, u mrtvačkom svetu prošlosti, a ja sam se, pišući, probijao u život, svakom rečenicom osvajao jedan dan, jedan trenutak budućnosti.
Tako je to izgledalo, možda je tako i bilo.
(Vidosav Stevanović)

Knjiga priča Vidosava Stevanovića Refuz mrtvak (1969.), verovatno je jedna od značajnih zbirki pripovedaka u srpskoj književnosti XX veka. U njoj nema ni traga o uspešnosti novog društvenog poretka, već svedoči o velikim, možda i nepremostivim, teškoćama u izgradnji (samoupravnog) socijalizma čija se skretanja i pogubni uticaj na ljudsku egzistenciju oštro žigoše. Sve priče u Stevanovićevoj knjizi svojom tematikom su smeštene u stvarni ili, kako autor više voli, lagodnije mu je, da kaže, imaginarni grad nazvan Kragujevac. Sve priče u knjizi “Refuz mrtvak” pisane su u maniru stvarnosne proze čiji je Stevanović jedan od reprezentativnih predstavnika. Jedno od bitnih obeležja stvarnosne proze jeste okrenutost margini na kojoj se najbolje vide svi promašaji i zablude u izgradnji jednog dogmatskog, socijalističkog društva. Sama priča “Zlatan gvozd” možda se od svih priča u ovom izboru najeskplicitnije bavi pitanjem urbanosti. Ima taj šarm budućeg urbaniteta, pokušaj da se pogleda u budućnost, da se promišlja sudbine grada. Međutim, pripovedač krajnje pesimistički konstatuje da urbanizacija neće gradu i njegovim stanovnicima doneti ništa dobro (“grad je rastao i rastao kao podljućeni čir slepak”). Možda zato što pisac ne uspeva, ili ne želi, da uspostavi vezu između tehnološkog napretka grada i uticaja izmenjenih životnih okolnosti na svest građana.

Istk