ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MIGEL DE UNAMUNO

ABEL SANĆES I DRUGE PRIČE

Pogovor - Nikola Milošević

Prevod - Vuk Šećerović

Izdavač - Signature, Beograd

Godina - 1999

184 strana

21 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Delo Migela de Unamuna, španskog filozofa i književnika, najznačajnijeg predstavnika čuvene `generacije 98`, izuzetno je obimno i raznorodno. Pisao je filozofske studije, eseje, romane, pripovetke, poeziju i drame. Unamuno je rođen 1864. u Bilbaou. U mladosti, u vreme kada je ideja socijalizma još bila u nastanku, pisao je za lokalni socijalistički list Lucha de clases (Klasna borba). Najveći deo života proveo je u Salamanki, na čijem Univerzitetu je 1891. postao profesor klasičnog grčkog; 1901. je izabran za rektora, a 1914. izbačen zbog suprotstavljanja monarhiji i diktaturi Prima de Rivere, tako da napušta Španiju, da bi se vratio tek nakon pada Rivere, kada je postao član Ustavotvorne Skupštine Republike; 1931. ponovo je izabran za rektora, 1934. je proglašen doživotnim rektorom, ali mu je 1936, opet iz političkih razloga, ta titula oduzeta; dva meseca kasnije, u prvim danima Španskog građanskog rata, Unamuno je umro. Jula 1936, kada je izbio građanski rat u Španiji, Unamuno je, pozdravivši Frankov dolazak, stao na stranu protiv Republike, ali se tri meseca kasnije, u znamenitom govoru koji je održao na Univerzitetu u Salamanki, snažno suprotstavio pomahnitalom nacionalizmu falangista i bio uklonjen sa dužnosti rektora. Četiri meseca kasnije ležao je na samrti, u velikoj depresiji. Svojim filozofskim načelima Unamuno se ističe kao preteča egzistencijalističke filozofije. `Razlozi srca` vukli su ga da veruje u učenja Crkve, ali u `razlozima razuma` nije mogao da nađe racionalnu osnovu za verovanje u njih. Ovaj konflikt je bio još intenzivniji s obzirom na njegovu opsesiju smrću i njegovu žudnju da veruje u besmrtnost i u Boga kao garanciju te besmrtnosti. Unamunova filozofija jeste izraz čovekovog užasa pred neminovnošću umiranja i njegove potrage za načinom kojim bi prevazišao nestajanje. Unamuno je propovedao određenu vrstu stoicizma stoicizma kao snage kroz tugu - ali, nasuprot idealu grčkog stoicizma, nije skrivao patnju, već ju je strastveno prigrlio: Ili tuga ili ništavilo, našavši u raspetom Hristu krajnje otelotvorenje čovekovog unutrašnjeg razdora između vere i sumnje, kao i čovekove usamljenosti u svojoj borbi. Unamuno je rekao da je želeo da u ljude poseje seme sumnje, nepoverenja, čak i očajanja, jer samo kroz taj unutarnji nemir čovek može ostvariti istinske vrednosti svoga života. I zato, da bismo životu dali smisao i spasli se od očaja, moramo posvetiti čitav svoj život `razlozima srca` i postupati tako kao da postoji Bog koji nas voli, i kao da smo besmrtni, iako sada ne možemo znati, a možda i nikada nećemo saznati, da li je takva računica ispravna: Delajmo šako da Niššavilo postane nepravda. Borimo se prošiv sudbine čak i ako ne postoji nada za pobedu. Borimo se prošiv nje kihotski. Glavna dela: Život Don Kihota i Sanča Panse, prema Migelu de Servantesu; Tragično osećanje života; Agonija hrišćanstva; Magla; Abel Sankes; Sfinga; Fedra i dr.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Miguel de Unamuno Sančez Abel Sánchez y otros cuentos