Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6053-154-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Munro, Alice, 1931-2024 = Manro, Alis, 1931-2024
Naslov Pogled sa Edinburške stene / Alis Manro ; preveo sa engleskog Predrag Šaponja
Jedinstveni naslov ǂA ǂView From the Castle Rock. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2015
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2015 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 309 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Šaponja, Predrag, 1972- = Šaponja, Predrag, 1972-
Zbirka ǂBiblioteka ǂAgora / [Agora, Zrenjanin] ; ǂknj. ǂ90
Nagrada Nobelova nagrada za književnost 2013.
(karton)
Napomene Prevod dela: A view from the castle rock / Alice Munro
Tiraž 1.000
Beleška o autoru: str. 305-306
Beleška o prevodiocu: str. 307

PRIZIVANJE DUHOVA I EMOCIJE KOJE NAŠE ŽIVOTE ČINE STVARNIM
Sasvim neobična knjiga Nobelovke Alis Manro.
Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči: „Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka. Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim u okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti.
Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku. Ali one druge priče nisu nastale samo s tim ciljem. One su bliže memoarima – u njima istražujem lični život, ali se ne pridržavam strogo i doslovno činjenica. Smestila sam sebe u centar i pisala o svom biću, što sam prodornije mogla. Ali figure koje okružuju moje biće vodile su vlastiti život i činile stvari kojih nije bilo u stvarnosti.“

Ali njena sposobnost da se otisne u misli i osećanja ljudi, davno preminulih, čiju smrt jedva da je neko i zabeležio, na ivici je neobjašnjivosti… Sasvim je nebitno da li se radi o doslovnoj istini. Smisao pripovedanja, kakvo praktikuje Alis Manro, jeste da se doslovne činjenice izbave iz kolotečine banalnosti, iz zaborava, i da se sačuva – ili da se stvori – izvestan osećaj neprekidnosti u grozničavim kovitlacima iskustva. – A. O. Skot, New York Times

Obožavatelji Alis Manro će pronaći poznate teme (odnos između oca i ćerke, teskoba provincijskog života, devojke nezadovoljne životom u kući i nepristupačnošću obrazovnog sistema) u dalekoj prošlosti. Iako motive za priče pronalazi u porodičnoj istoriji, nejasan je odnos između faktualne tačnosti i domaštanog… ali to nije ni važno, jer talenat Alis Manro leži u (re)kreiranju umetnosti kao života. – San Francisco Chronicle

Alis Manro zaista poznaje magiju – kako da prizove duhove i emocije koje naše živote čine stvarnim. – Džeraldin Bruks, The Washington Post

Kao i uvek, pronicljivi uvidi i izvrsno pripovedanje Alis Manro odražavaju našu potrebu da otkrijemo i uspostavimo vezu sa precima, a samim tim i sa životom. – Publisher’s Weekly

Ne bi se svako složio sa Filipom Rotom da je prokleta porodica u kojoj se rodi pisac… - Adam Mars-Džouns

Alis Manro (1931 –2024) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women). Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi (Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta misliš, ko si ti? (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986), a dva puta su ovenčane nagradom Giler (Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998 i Bekstvo (Runaway) 2004). Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom. Dobila je Nobelovu nagradu za književnost 2013. godine.
Jedno od najupadljivijih svojstava njenih priča jeste njihova lociranost u malim mestima jugozapadnog Ontarija. Slično kao u delima Vilijama Foknera i Fleneri O’Konor, junaci dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama. Ta konfrontacija, međutim, u ovim pričama najčešće ostaje nevidljiva, zatomljena u svesti glavnih junakinja (ženama u prelomnim godinama života, različitog porekla i obrazovanja), dok pripovedačku tenziju generiše odnos između prividno nepomućenog toka stvarnosti i stremljenja likova iz priča. Ovakva pripovedačka strategija, u kojoj je zaplet sporedan i „ništa se ne dešava`, navela je književnicu i kritičarku Sintiju Ozik da Alis Manro nazove „kanadskim Čehovom`. Kao i kod ruskog pripovedača, konstrukcija priče počiva na trenutku epifanije, naglog prosvetljenja, na detalju koji sve razotkriva.

MG161 (N)