ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Refuz mrtvak - Vidosav Stevanovic.
Izdavac Prosveta 1969, Beograd.
U dobrom stanju, stranice pozutele od stajanja.



Opsednut poetskim, proganjan lirskim, a privržen činjeničnom, namerno sam, čak i protiv sebe, naginjao ovom poslednjem, kao da krijem viziju i njenu osobitost. Nisam želeo ništa neodređeno, opšte i plitko, ništa apstraktno – naletao sam na očigledno, kao na zid od neprobojnog materijala, pravio sam spiskove imena, nadimaka, ulica, koristio stvarnu a još više apokrifnu istoriju, rušio zgradu da bih joj video temelje, gradio na pesku i u vazduhu. Stvarna imena, stvarni ljudi, stvarni grad nisu s tim imali nikakve veze, bili su negde daleko, u mrtvačkom svetu prošlosti, a ja sam se, pišući, probijao u život, svakom rečenicom osvajao jedan dan, jedan trenutak budućnosti.
Tako je to izgledalo, možda je tako i bilo.
(Vidosav Stevanović)

Knjiga priča Vidosava Stevanovića Refuz mrtvak (1969.), verovatno je jedna od značajnih zbirki pripovedaka u srpskoj književnosti XX veka. U njoj nema ni traga o uspešnosti novog društvenog poretka, već svedoči o velikim, možda i nepremostivim, teškoćama u izgradnji (samoupravnog) socijalizma čija se skretanja i pogubni uticaj na ljudsku egzistenciju oštro žigoše. Sve priče u Stevanovićevoj knjizi svojom tematikom su smeštene u stvarni ili, kako autor više voli, lagodnije mu je, da kaže, imaginarni grad nazvan Kragujevac. Sve priče u knjizi “Refuz mrtvak” pisane su u maniru stvarnosne proze čiji je Stevanović jedan od reprezentativnih predstavnika. Jedno od bitnih obeležja stvarnosne proze jeste okrenutost margini na kojoj se najbolje vide svi promašaji i zablude u izgradnji jednog dogmatskog, socijalističkog društva. Sama priča “Zlatan gvozd” možda se od svih priča u ovom izboru najeskplicitnije bavi pitanjem urbanosti. Ima taj šarm budućeg urbaniteta, pokušaj da se pogleda u budućnost, da se promišlja sudbine grada. Međutim, pripovedač krajnje pesimistički konstatuje da urbanizacija neće gradu i njegovim stanovnicima doneti ništa dobro (“grad je rastao i rastao kao podljućeni čir slepak”). Možda zato što pisac ne uspeva, ili ne želi, da uspostavi vezu između tehnološkog napretka grada i uticaja izmenjenih životnih okolnosti na svest građana.



KLjcne reci roman romani plod creva tvojego psetozder ne verovati gladnome ptice zemaljske muskozensko tutumis lesinari pometine sudjaje zuta groznica pravi zahar refuz mrtvak zitije citronija i soje jeremijina smrt