Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kako miriše platično cveće?
148 strana
ima posvetu, lepo očuvana

Da bi se saznalo i spoznalo kako miriše plastično cveće, potrebno je mnogo mašte, a da bi se to saznanje podelilo sa drugima, neophodno je posedovati dar kazivanja. Srećna okolnost je kada neko poseduje oba dara, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je svet mašte osnovni pokretač svakojakog delanja. Otud i ne čude pokušaji da se sumorni detalji svakodnevice preoblikuju, pripitome. Jedan od takvih pokušaja učinio je i dr Đorđe Otašević u svojoj novoj knjizi Kako miriše plastično cveće.

U usko stručnim krugovima Đorđe Otašević je poznat po radovima koji su vezani za lingvistiku, objavio je desetak stručnih knjiga, dok je široj javnosti poznat po aforizmima i satiričnim pričama, koje je objavljivao u mnogim časopisima i na talasima radio programa, pa se sa ponosom može reći da je ova zbirka kratkih priča njegov literarni prvenac.

Možda bi ovaj prvenac bio rođen mnogo ranije da su okolnosti pod kojima je nastajao bile drugačije, ali s obzirom na tematiku koju obrađuje, može se postaviti pitanje da li bi uopšte nastao da nije bilo takvih okolnosti. Bez namere da se pokreće pitanje da li je starije kokoš ili jaje, na koje bi Đorđe verovatno dao, njemu svojstveno, duhovit odgovor, uputnije je osvrnuti se na ono što nije podložno raspravi.

Devedeset, uglavnom, kratkih naslova deo su sadržaja ove maestralno satkane zbirke satiričnih priča. Sekvence otrgnute iz života jedne nacije, ređaju se, naizgled nepovezano, jedna za drugom, obrazujući lavirint u kojem i svetlost gasne. Probijajući se kroz debele slojeve mraka, od kojeg su žene tkale čupave tepihe, autor je stilskim poigravanjem pokušavao da ublaži, kroz smeh da oplemeni strahotnu sliku moralne pustoši, koju je za sobom ostavila vladavina diktatorskog režima. Stoga i nije slučajnost što crni humor dominira, ukoliko bi se o humoru uopšte i moglo govoriti da nije neočekivanih obrta koji prosto teraju da se čovek od muke nasmeje. No, terapeutsko dejstvo smeha, nažalost, ne traje dugo, jer nas ne može zaštiti od posledica koje su bile predmet priča, niti od osećaja besa, tuge, bespomoćnosti koji probija sve odbrambene mehanizme takozvanog malog čoveka.