Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-09-00771-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na najavnom listu, inače odlično očuvano. Retko u ponudi!

Autor - osoba Borowski, Tadeusz, 1922-1951 = Borovski, Tadeuš, 1922-1951
Naslov Oproštaj s Marijom / Tadeuš Borovski ; [s poljskog preveo Uglješa Radnović]
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2002
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 2002 (Beograd : `Jovan`)
Fizički opis 233 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Radnović, Uglješa
Zbirka Reč i misao ; knj. 526-527
Napomene Prevod dela: Pożegnanie z Maria / Tadeusz Borowski
Tiraž 500
Rečnik: str. 227-230
Priče Borovskog iz gasne komore: str. 231-233.

Ono što je Varlam Šalamov učinio za svojim pripovedanjem za dočaravanje užasa kolimskog logora u svojetskom Gulagu, učinio je Borovski za stravu Aušvica. Ovo su potresen priče koje moramo čitati da ne bismo zaboravili.
„Oproštaj s Marijom“ zbirka je izabranih priča poljskog autora Tadeusza Borowskog (1922–1951) inspirisanih njegovim zatvoreničkim iskustvom u nacističkim koncentracionim logorima Aušvic i Dahau za vreme Drugog svetskog rata. Iako je poživeo samo 28 godina i za sobom ostavio kvantitativno ne odveć velik književni opus, Tadeusz Borowski do danas je ostao jedinstvena pojava u poljskoj književnosti. Unatoč tome, delo ovog istinskog književnog velikana kod nas je ostalo gotovo potpuno nepoznato.
U svojoj provokativnoj i okrutnoj prozi, lišenoj svakog moralizovanja i politikantstva, Borovski iz perspektive hladnog i bezdušnog promatrača, logoraša Tadeka, opisuje svet pukog preživljavanja u logoru smrti. Pritom se najviše usredotočio na ono što je smatrao najsotonskijom, istinski tragičnom stranom tog mesta potpune degradacije svih ljudskih vrednosti – zločinom logike koju je totalitarni sistem doveo do savršenstva, do stepena dotad neviđenog u istoriji – na silovanje ljudskosti žrtava, prisiljavanje na pokornost po cenu života, svesno i proračunato huškanje čoveka na čoveka…
Objavljene neposredno nakon Drugog svetskog rata, izazvavši velik šok i rasprave u poseratnoj poljskoj javnosti zbog navodnog nihilizma i pomanjkanja vere u čoveka, kratke priče Tadeuša Borovskog danas se smatraju remek-delom svetske književnosti.
MG119 (L)