ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Витомир Пушоњић: ЗАТУРЕНА ИСКУСТВА

Издавач: Виогор, Београд, 2023
Број страна: 160
Мек повез, ћирилица

"Приче и сведочанства у овој књизи сабрао сам према критеријуму непосредног и аутентичног искуства које је мотивисало њихов настанак. Осим личних искустава ту су и искуства људи из мог ближег и даљег окружења, пошто и окружење као такво, са својим знаним и незнаним садржајима, чини део наше личности. Живео сам у сеоској, варошкој, приградској и градској средини, променио више различитих послова и радних организација, услед егзистенцијалних неприлика често сам се селио са породицом. У исто то време држава у којој живим је више пута мењала свој облик и назив, еволуирајући од Титове социјалистичко-самоуправне, преко Милошевићеве национал-комунистичке, до актуелне транзиционо-глобалистичке творевине. То је оно што чини мој комад историје, такав какав је, а сама историја није друго до збир аутентичних искустава које су људи доживљавали на сопственој кожи, дакле оно што им се СТВАРНО дешавало, а не оно у шта их је неко путем медијских и школских програма и других облика принуде убедио да им се дешавало како би их укалупио у своје измаштане идеолошке пројекције.
Зато се у вези са овим поставља питање да ли је права историја она писана, која се учи из школских уџбеника, или она неписана, која се најчешће гура у страну, препушта забораву или се у најбољем случају преноси шапатом и у строго поверљивом кругу? Да ли историју чини збир датума, догађаја и неколицине истакнутих појединаца или оно што се ломи преко леђа, душе и срца милиона обичних људи?"

О аутору:

Витомир Пушоњић је рођен 27.6.1946. године у селу Врбову код Пријепоља, као десети, најмлађи син Милована и Божане Пушоњић.
Године 1973. дипломирао је Српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Прву сатиричну причу објавио је у "Јежу" 1968. Од 1973. до 1978. радио је као гимназијски професор у Рудом. Због прилога објављиваних у пријепољском листу "Полимље" пада у немилост локалних власти, те се преселио у Ариље. Године 1980. завршава роман "Болесник нашег времена" који београдски издавачи оцењују неприкладним и који ће изаћи тек четрдесет година касније. „Реформом“ школа у „шуварице“ постаје „технолошки вишак“ због чега 1981. прелази у Београд, где се запошљава као ноћни чувар, временом поставши кадровски референт. Oсамдесетих објављује у "Јежу", "Осмици", "Репортеру", "Политици".
Био је члан уредништва електронског часописа "Српски лист", а велики број друштвено-политичких написа објавио је на сајтовима "Српска политика", "Нови стандард" и другим.

Објавио је следеће књиге:

ВРЕМЕ СПЛАЧИНА / ШТА ЧЕКАЈУ МАЈМУНИ, сатирична поезија и проза, 2001
ИЗ-РАЂАЊЕ СРБИЈЕ, сатирична поезија и проза, 2007
ЂЕ ТИ ЈЕ ТО ВРБОВО, завичајне поеме, 2009
БОЛЕСНИК НАШЕГ ВРЕМЕНА, роман, 2020