Godina izdanja: 2004, 2010
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 86-7157-255-2, ISBN 86-7157-484-6
Jezik: Srpski

Rasušena frula,Nanizane Oskoruše ,Ljubica Stevanović *1362*2020
ISBN 86-7157-255-2, ISBN 86-7157-484-6
Rasušena frula: priča o nestajanju sela,Ljubica Stevanović
To je priča o nestajanju sela, iskonskoj Srbiji,
autor: Ljubica Stevanović II.-izdanje
Izdavač: Partenon 2004.g ISBN 86-7157-255-2
Tvrd povez ,ćirilica; 187 str., format;17x 12 cm; težina 260. grama
stanje : nekorištena
Ljubica Stevanović je književnik koji na maestarlan način spaja prošlost i sadašnjost, pokazujući dobre i loše strane i jednog i drugog posredstvom vrlo upečatljivih likova i vrlo zanimljivih sižea.
Pouke njenih romana tiču se čoveka ovog doba koji se sve više otuđuje od bližnjih i udaljava od tradicije. U devet kraćih romana najveću pažnju poklonila je svom zavičaju Toplici i jeziku koji nestaje.
Veruje u moć dobrote i ljubavi, u lepotu života u porodici i podršci bližnjima.
Predstavljajući `Rasušenu frulu`, recenzent Dragan Lakicević je istakao da autorka opisuje dešavanja u Srbiji na kraju prošlog veka, vrednosti, koje je `pregazilo` vreme i mnogi zaboravili.
– To je priča o nestajanju sela, iskonskoj Srbiji, u cijoj je suštini ljudska duša, ali i prica o njoj u cijoj je dubini Srbija
**
Preporucujući `Rasušenu frulu`, kao zanimljivo i originalno spisateljsko ostvarenje, recenzent Radovan Beli Marković naglasio je da roman predstavlja umetnički ubedljivo svedočanstvo o poslednjim godinama minulog veka, iz kojih niko neuprljane duše nije izašao.
NANIZANE OSKORUŠE : priče Ljubica Stevanović
autor: Ljubica Stevanović II.-izdanje
Izdavač: Partenon 2010.g ISBN 86-7157-484-6
Tvrd povez ,ćirilica; 150. str., format;17x 12 cm; težina 230. grama
stanje : nekorištena- imala posvetu na predlisku-prelepljena
....iz sadržaja:,,,.. .raženi hleb, bela surutka, veliki laz, mangolije na straži, sitno brojanje,... ...,nanizane oskoruše, Brestovički zapis, poslednji povratak, ..Obasjani miris minulog doba.
Legende o Oskoruši
Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog zaštite od zlih sila. Irska legenda kaže da je prva žena na svetu stvorena od oskoruše.
Nekada je bilo poželjno da stablo oskoruše raste u svakom domaćinstvu, jer lekovitost plodova, posebno sušenih, koji su se kuvali za lekovite čajeve, za mleveno brašno koje se dodavalo u hleb, kompot od suvih plodova oskoruše, mešan sa drugim voćem je posebnog ukusa.
Po naredbi carice Marije Terezije, svako seosko dvorište u Vojvodini i ostalom delu Austro-Ugarskog carstva moralo je imati bar jedno stablo oskoruše, zbog sprečavanja gladi i zdravije ishrane dece.